RSS

Дан безбедног интернета

Safer Internet Day

Ширoм свeтa 10. фeбруaрa oбeлeжeн je Дaн бeзбeднoг интeрнeтa, пoд слoгaнoм „Ствoримo бoљи интeрнeт зajeднo“. Нaшa шкoлa сe прикључилa oвoj мeђунaрoднoj кaмпaњи, кoja прoмoвишe сигурну и oдгoвoрну упoтрeбу нoвих тeхнoлoгиja и интeрнeтa.

Прeмa нeким aнкeтaмa, кoje смo спрoвoдили прeтхoдних гoдинa, вeликa вeћинa нaших учeникa пoсeдуje личнe рaчунaрe, имa приступ интeрнeту, свaкoднeвнo гa кoристи, aли нeaдeквaтнo. Углaвнoм прoвoдe прeвишe врeмeнa зa рaчунaримa, a зa тo врeмe нajчeшћe су нa друштвeним мрeжaмa, нajпoпулaрниjи je Фejсбук. Нe знajу дoвoљнo o лoшим стрaнaмa интeрнeтa, нити o oпaснoстимa кojимa мoгу бити излoжeни. У вeликoм брojу случajeвa рoдитeљи нeмajу кoнтрoлу нaд oним штo дeцa рaдe нa интeрнeту, a чeстo нeмajу ни дoвoљнo знaњa дeцу дa пoсaвeтуjу кaкo дa сe зaштититe.

Пoдстaкнути oвим сaзнaњимa, oвe сeдмицe oдржaли смo низ прeдaвaњa и прeзeнтaциja сa циљeм дa упoзнaмo учeникe сa дoбрим и лoшим стрaнaмa интeрнeтa, сa oпaснoстимa кojимa мoгу бити излoжeни, сa oблицимa дигитaлнoг нaсиљa, кaкo гa прeпoзнaти и кaкo рeaгoвaти нa њeгa, кoмe сe oбрaтити у кoнкрeтним ситуaциjaмa.

Oвим прeдaвaњимa oбухвaћeни су учeници oд IV дo VIII рaзрeдa, a прeдaвaчи су били нaстaвници инфoрмaтикe Срђaн Илиjeв и Mилицa Кирћaнски, библиoтeкaр Mирjaнa Рaдoвaнoвић, пeдaгoг Дaниjeлa Maтић и психoлoг Ксeниja Пeткoвић.

Дан безбедног интернета

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13. фебруар 2015. in Летопис

 

Награђене на конкурсу „Светосавља“

Поводом Савиндана, организација „Светосавље“ из Зрењанина и ове године расписала је ликовни и литерарни конкурс за ученике основних школа општине Зрењанин, са темом „Моја породица, моје уточиште“.

Наставница српског језика Оливера Урошев Палалић послала је литерарне радове својих ученика и овом приликом можемо се похвалити њиховим успехом, освојили су једну прву награду, једну трећу и четири похвале.

Награђене

Прво место освојила је Милана Белеуц, ученица VI2. Ово је њен рад…

Моја породица, моје уточиште

     Породица. Најмања заједница, а опет довољно велика да у њој нађем уточиште, да ми људи унутар ње буду водичи кроз живот, и да због њих устајем после сваког пада.

     Мајка. Најзначајнија личност мог живота. Она би урадила све само да сачува дом и породицу. Знам да ће ме увек дочекати раширених руку, увек бодрити, подржавати. Дивим јој се јер трпи све моје грешке и „жуте минуте“, дивим јој се јер ме је девет месеци носила испод срца, и све до данас пружала све што је могла. Учила ме је да праштам и да у најлошијем човеку видим врлину. Она је попут виле. Сваки тренутак проведен са њом за мене представља уточиште, сваки вишесатни разговори, загрљаји, пољупци-све! Она ме је научила да будем добра особа- човек, и заслужна је за све моје успехе.

     Отац. Храбри чувар тврђаве мог поверења. Часно и поштено брани високе бедеме од нападача који би могли да уздрмају моју веру или самопоуздање. Он је заслужан за моју одлучност. Учио ме је да сваки дан живим као да је последњи, да будем весела и насмејана чак и када ми је најтеже. Његово срце је толико велико и топло да мислим да би могло да одледи и највећу санту леда.

     Када боље размислим, моја породица је једно велко позориште, у којем се не играју улоге, заправо, оне се не глуме, истините су. Главни редитељ сваке представе је Господин Живот, а улоге припадају нама, укућанима. Свака представа живота се одигра на прави начин и то захваљујући мојим родитељима. Знају како да је изведу, како да нас упуте на прави пут. Као глава породице, тата, руши све препреке које стану испред нас.

     Сестра. Најмлађи члан. Она је попут извиђача. Још увек разгледа животна искушења, увек говори истину, весела је. Једва чекам када из школе дођем да је загрлим. Трудим се да је учим много чему, да јој будем ветар у леђа, као што су мени мама и тата. Али, живим за дан када ће и она мене нешто научити. Уточиште од брига и обавеза налазим у безбрижној, дечијој игри са њом. Без ње, мој живот не би имао смисла.

     Породица је моје богатство и најбогатије сам дете на свету! Она је моја лука у којој је мој брод усидрен! Моје уточиште!

Треће место освојила је Гордана Битевић, из истог одељења, VI2. Прочитајте и њен рад…

Моја породица, моје уточиште

     Ближила се јесен. Напољу је беснела олуја. Док је ветар фијукао и разбацивао гомиле лишћа, киша је падала. У ваздуху се осећала хладноћа. Када би изашао напоље имао би осећај да те нека ледена рука вуче у таму. Вуче те, а ти не можеш да се одупреш. Вичеш, али те нико не чује. Чује се само заглушујућа бука олује.

     Тада сам била мала. Лежала сам у мајчином топлом загрљају. Загледала сам се у прозор. Мама ми је топлим, нежним гласом причала бајку о једном зецу. Покушавала је бајком да ме умири. Јер, сваки пут када би загрмело, прошла би језа кроз моје тело. Мама се бринула за мене, али ја нисам. Знала сам да ми се ништа не може догодити док сам у мајчином крилу. Ту сам безбедна. Ипак… Нешто ме је узнемирило.“Мама, шта ће се  десити зеки ако је сад напољу?“

     Мама ми је обрисала сузу и рекла.“ Зека се неће смрзнути. Знаш ли зашто?“ Одмахнула сам главом, а она је наставила. „ Зато што где год он био, макар и километрима удаљен, увек ће осећати топлину дома, топлину породице. Знаће да га његова породица неизмерно воли и да су сада забринути за њега. Размишљају где је он, шта ради, како је. Увек имају наде и вере у њега. Када му се нешто лоше догоди, биће неко ту да му помази шапу. Они не желе да он буде тужан. И зека то зна. Зна да има уточиште-своју породицу. Зато се неће ничега плашити, неће бити тужан и неће му бити хладно!“

     Тога дана, захваљујући маминој причи, схватила сам да породица нису само особе које су те родиле и које сада брину о теби. Породица је моје најдраже и најбрижније уточиште, а ја сам попут зеке из мамине приче.

 

Осим њих, похваљене су: Милица Шушњар V2, Душица Пиперски VI2 , Марина Матерић, V1 и Валентина Хрњез V3. Честитамо свима!

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 30. јануар 2015. in Некатегорисано

 

Међународни дан људских права

„Сви људи рoђeни су слoбoдни, сa jeднaким дoстojaнствoм и прaвимa“ кaжe први члaн Oпштe пoвeљe o људским прaвимa. Рoђeњeм и првим трeнуцимa живoтa чoвeк пoсeдуje људскa прaвa. Oнa су зaгaрaнтoвaнa, нeoтуђивa и рeгулисaнa низoм мeђунaрoдних дoкумeнaтa.

Међународни дан људских права

Oпштa дeклaрaциja Уjeдињeних нaциja o људским прaвимa дoнeтa je oд стрaнe Гeнeрaлнe скупштинe Уjeдињeних нaциja 10. дeцeмбрa 1948. гoдинe, збoг чeгa сe oвaj дaтум у свeту oбeлeжaвa кao Meђунaрoдни дaн људских прaвa. Oснoвни циљ oбeлeжaвaњa oвoг дaтумa je дa сe ширoм свeтa укaжe нa знaчaj пoштoвaњa прaвa и дoстojaнствa свaкoг пojeдинцa.

Прaвa кoja трeбa зaштитити су сoциjaлнe, културнe, пoлитичкe, eкoнoмскe и грaђaнскe прирoдe, a  Дeклaрaциja нaглaшaвa кaкo свa тa прaвa прe свeгa мoрajу бити унивeрзaлнa и нeдeљивa.

Иaкo дeклaрaциja вeћ oдaвнo пoстojи, истo тaкo пoстojи мнoгo људи нa Зeмљи чиja су прaвa и дaљa угрoжeнa. Нaциoнaлнe мaњинe, стaриjи, нeмoћни, рaзличитe сoциjaлнe групe, сaмo су дeo oних кojи сe и дaљe свaкoднeвнo бoрe зa свoja прaвa, кoja им друштвo чeстo ускрaћуje.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10. децембар 2014. in Летопис

 

Другарима на дар

Након успешно завршене акције Ученичког парламента школе, током октобра месеца, у којој су се одељења такмичила у сакупљању што већег броја књига за школску библиотеку, акција је настављена и током новембра месеца. Постојала је добра воља међу ученицима и родитељима да донесу још књига и након рока одређеног за завршетак такмичарског дела.

Сложили смо се да део сакупљених књига можемо одвојити и поклонити некој од библиотека, страдалих у овогодишњим поплавама. Сазнали смо да је једна од таквих школска библиотека ОШ „Јован Јовановић Змај“ у обреновачком насељу Звечка. Око пет стотина сликовница и књига је попаковано у кутије и послато на адресу ове школе.

Knjige 003 photo 3

Овом приликом желимо да се захвалимо курирској служби City Express, који су нам изашли у сусрет и бесплатно превезли ову поклон пошиљку.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9. децембар 2014. in Летопис

 

Прваци, пажња!

Током управо завршене акције сакупљања књига за школску библиотеку, осим књига за децу и одрасле, и великог броја школских лектира, сакупили смо и много нових сликовница. Оне су све пописане и од данас их можете позајмити и прочитати. Има ту свега… од авантура Малог плавог зеца, Милице, Перице, Нодија, Анђелине балерине, Пепе прасета, преко класичних свима познатих бајки, до прича о животињама.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2. децембар 2014. in Некатегорисано

 

Акција се наставља…

Месец октобар је прошао, а са њим је у нашој школи истекао и рок за прикупљање књига за школску библиотеку. Заправо, завршен је такмичарски део ове акције. Књиге су пребројане, сабране и прогласили смо одељења којима дугујемо највећу захвалност: VI 2 и III 4. Наградили смо их тортама, како је било обећано.

Knjige 003

Пошто је одзив ученика био изузетно добар, а постоји добра воља да се књиге дарују библиотеци и након завршетка овог такмичарског дела акције, одлучили смо да акцију наставимо, сада као хуманитарну. Наиме, део прикупљених књига решили смо да поклонимо једној школској библиотеци, страдалој у овогодишњим поплавама. Ради се о библиотеци основне школе „Јован Јовановић Змај“ у Обреновцу. Уколико сте у могућности и желите да помогнете, књиге можете донети у нашу школску библиотеку до 20. новембра.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10. новембар 2014. in Најаве догађаја

 

Резултати акције „Месец књиге у Жарку“

Ове јесени Ученички парламент наше школе прогласио је октобар месец – месецом књиге. Том приликом организована је акција са циљем прикупљања књига за школску библиотеку. Последњег дана октобра закључили смо акцију и међуодељенско такмичење.

Месец књиге - плакат

Одзив ученика био је изненађујуће добар, тако да је број књига и сликовница које смо сакупили далеко превазишао очекивања. Укупно је сакупљено 912 јединица, од тога: 173 сликовнице, 352 лектире, 164 књиге за децу и 223 књиге за одрасле.

Knjige 001

Међу одељењима млађих разреда похвалићемо одељења: IV 2 – сакупили 91 књигу, II 2 – сакупили 92 књиге и III 4 – са 120 књига.

Међу одељењима старијих разреда посебно вредни су били ученици V 2 – поклонили 71 књигу, V 1 – са 76 књига и као „нај-одељењу“ у овој акцији посебну захвалност дугујемо одељењу VI 2 и њиховом разредном старешини Дарку Радлинском. Они су нам укупно донели 172 књиге.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4. новембар 2014. in Вести

 
 
Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 47 других пратиоца