RSS

Песничка штафета 2017.

Данас смо у школи дочекали Песничку штафету Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“, коју ове године предводи песник Перо Зубац.

Песничка штафета је манифестација која траје већ пуне 43 године на овим просторима и која сваке године, током две недеље трајања, обиђе око 60 школа Зрењанина и околине, у којој учествује по 10.000 основаца и где се од 3.000 написаних песама бира 12 најбољих.

Дочекали смо госте у школској зборници, те прво уживали у програму који је извело одељење III4, учитељице Људмиле Воркапић.

Затим смо саслушали песме наших младих песника. Својим песмама представило нам се 16 ученика, узраста од II до VIII разреда. Након већања, жири је донео одлуку да су најбоље песме које су написале: Невена Пантић III3, Нађа Палалић VI4 и Маријана Николић VIII3. Оне иду у наредни круг такмичења, односно конкуришу за награде које ће се доделити на завршној свечаности манифестације, 7. априла у Културном центру Зрењанина. Честитамо!

DSC_0261

За крај, Перо Зубац нам се обратио, занимљивим причама и својим песмама, промовишући књигу, коју је за ову прилику издала Градска народна библиотека – Песме за Милену.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 31. марта 2017. in Летопис

 

Песничка штафета – 31. марта

Већ смо најавили да нам ускоро стиже „Песничка штафета“ Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“, коју ове године предводи гостујући песник Перо Зубац.

Pero-Zubac.-FOTO-VPZ

Песничка штафета ових дана креће у обилазак школа Зрењанина и околине, а до нас ће стићи у петак 31. марта – у 8:15.

Књигу Пере Зупца, коју је градска библиотека издала поводом овогодишње Песничке штафете, „Песме за Милену“, можете прелистати и купити у школској библиотеци.

IMAG2671

Уколико још увек нисте предали своје песме, а желите да учествујете, пожурите, можете их предати учитељима, наставницима или библиотекарки до уторка.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 24. марта 2017. in Најаве догађаја

 

Најава Песничке штафете

Песничка штафета, традиционална манифестација Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина, спрема се на пут. Планирано је да обиђе школе Зрењанина и околине од 27.  марта до 7. априла. Гост водитељ овога пута биће песник Перо Зубац.

Уколико желите да учествујете у овом песничком надметању, своје песме донесите у школску библиотеку или предајте својим учитељима или наставницама до 23. марта 2017.

pesn

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1. марта 2017. in Најаве догађаја

 

Библиотеци на дар

Наша школска библиотека од јуче је богатија за 34 књиге, намењене млађем школском узрасту, захваљујући поклону који смо добили од Дуње Печи, ученице VII1 и њене сестре Маријане, ученице III1.

pizap-com14854375664681

Захваљујемо на лепом гесту и обавештавамо вас да ће се ове књиге ускоро, након обраде, наћи на полицама библиотеке.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 26. јануара 2017. in Фонд библиотеке

 

Школским библиотекама средства из буџета РС

Октобра месеца 2016. из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у школе је стигла лепа вест, одлука да се из буџета Републике Србије додели свакој школи део средстава за опремање школских библиотека неопходном школском лектиром, енциклопедијама и осталом књижном грађом, намењеној пре свега ученицима.

Овај пројекат реализован је током децембра. Школама су уплаћена средства у различитим износима, у зависности од величине школе, односно броја ученика, као и средине у којој се школа налази, тј. развијености општине. На рачун наше школе овом приликом уплаћено је 116.500,00 динара.

Након обављене набавке, школа је у одређеном року имала обавезу да Школској управи достави финансијски извештај, са рачунима и отпремницама, те тако докаже да су додељена средства наменски потрошена.

Наша школска библиотека, захваљујући овој акцији Министарства, богатија је за 384 књиге, које ће се током јанура месеца, након обавезне обраде, наћи на полицама.

 untitled

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 17. јануара 2017. in Фонд библиотеке

 

Награђена на литерарном конкурсу

На литерарном конкурсу који је расписала ХТПШ „Урош Предић“ Зрењанин, Милана Белеуц, ученица VIII2, награђена је првом наградом. (Ментор: Оливера Урошев Палалић)

Портрет моје душе

Богатство духа и основна јединица мере људскости – душа.

Упознала сам је једном и знам, aко не пече, не боли, и спокојна је, подариће ми оно најважније, миран сан.

Неретко размишљање душом доведе до очаја. Она идеализује свет око мене, као да жели да је стварно тако. Толико далеко досегнем у размишљању да ме глава заболи, а у стомаку, као да се ствара џак који бива све тежи и тежи. Ослободе се мисли које су биле дубоко иза неких врата за које кључа није било. Тешко им је у заробљеништву, a сада, када су слободне, раздрагано јуре по мојој души.

Најгоре су ми оне мисли које људи шаљу да би нахранили, умирили своју похлепу. Намерно ми отварају нове ране, чак су и толико дарежљиви да је затрпају сољу, те ми се највише обију о душу.

Веома је незахвално бити према нечовеку људина. Бити великодушан према ономе ко уместо душе има црну рупу? Одувек су ме путеви одводили од тих особа.Нешто изнутра ми је говорило: „Немој код њих, заледићеш се“. И заиста, бездушне особе су хладне, у очима им се огледају санте леда и олује које немилосрдно одводе на погрешан пут. Препознајем их по кукавичлуку. Они страхују од блискости, недодирљиви су. Сваки сусрет са унутрашњом топлотом других, код њих изазива стрепњу. Нажалост, боље пролазе у животним искушењима. То је зато што умеју да искористе оне емотивне, а оне који су робови својих емоција, третирају баш тако, као власништво, играчку.

Највише ме је болело када сам великодушно обасипала осећањима погрешне људе.

Много касније успела сам да својој души објасним да, управо таква искушења, говоре истину моје личности. Сваки минути тог збивања одсликавају портрет моје душе. Талог који је остао након људске злобе, навео ме је да будем сурово искрена, непоколебљива, да из мог срца излази само голема истина. Да будем храбра, да моја душа прерасте у неустрашивог орла који лети високо изнад нечовештва.

То је била основа градње тврђаве моје личности- темељ. Зидове сам зидала циглама од ведрине, смеха, брижности и љубави. Ужурбаним корацима стижем до половине, како моја душа расте, тако је и тврдоћа за један степеник ближе врху.

Заиста се трудим да се духовно обогаћујем, јер је то за мене једино вредно, неотуђиво богатство. Осим у времену, портрет моје душе одсликаће се у очима посматрача. Питајте их шта су видели.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 8. децембра 2016. in Радови ученика

 

Ханина бајка

Наша другарица Хана Шоштарић, ученица IV 1, написала је бајку, нама се допала, па је делимо са вама…

ЏИН И ПРИНЦЕЗА

 Био једном један цар и имао три ћерке, принцезе.

Једног дана задао им је задатак: да свака проба да пронађе џинову кућу, преруши се и узме благо које им је џин украо..

Пође на задатак прва, најстарија ћерка. Лутала је кроз шуму и никако да нађе џинову кућу. Кад одједном наиђе џин, она се препаде и побеже у неку кућицу. Џин је испред стајао и чекао је, а она је сва дрхтала у кућици, кад се одједном отворише подна врата и девојка пропаде у подрум.

Исто се десило и средњој принцези.

Сутрадан отац се зачуди што их нема, па мало боље размисли да ли да пошаље и најмлађу ћерку. Ипак је одлучио да проба и она. Њу је највише волео и бојао се да је не изгуби, али је жеља за благом била јача.

И оде најмлађа ћерка, успут зовући:

– Џине, велики џине, где си, да ме одведеш кући својој…

Џин је чуо њен умиљат гласић, дошао да види ко је то, али је није могао видети, пошто је био сто пута већи од ње. Одједном се зачуо његов груб и моћан глас:

– Где си ти што ме зовеш из далека? Једва те чујем иако је ту река преко које се и мало дете нормално чује. Тиша си од њега.

Принцеза му се успуза уз панталоне и стиже до носа, па рече:

– Ту сам гласни џине. Ја те чујем, а ти мене не, јер сам сто пута мања од тебе.

Џин укрсти очи и напокон је успео да је види, па рече.

– Ту си принцезо мала, чак си ми на нос стала. А вероватно си се уморила, колико си ме звала.

На то му принцеза одговори:

– Хајде, твојој кући ме води, чаша воде неће да ми шкоди!

Тада џин одведе принцезу својој кући, мислећи да жели само чашу воде.

Кад су стигли, принцеза је рекла џину да би волелла да се мало одмори. Тада и џин одлучи да одспава мало.

Кад је џин чврсто заспао, принцеза је устала и кренула да тражи благо. Обилазећи џинову кућу, наишла је на просторију у којој је бакарно светло бљештало. Када је ушла, видела је патуљка који је благо чувао. Рекао јој је:

– Кћери краљева, немој ни да си пипнула то благо! За твоје добро! Узмеш ли само један новчић, на путу до куће чекаће те вретено које нико, па чак ни птица, не може избећи. Одмах седи на мој бицикл, узми лаптоп и вози до куће. Лаптоп ће ти на тајни начин помоћи да нађеш пут.

Када је то принцеза чула, урадила је све што јој је патуљак рекао и кренула.

На путу до куће видела је једну кућицу. Тамо је сишла са бицикла и ушла да се мало одмори. Одједном је зачула неке гласове:

– Упомоћ! Упомоћ!

Погледала је у подрум, одакле су се чули гласови и угледала своје две  старије сестре. Упитала их је:

– Како сте се нашле овде? Шта вам се десило?

Сестре су јој све објасниле, она им је помогла да изађу и заједно су кренуле кући. Навигација на лаптопу им је помогла да нађу пут.

Сутрадан су стигле кући. Отац је јако изненадио кад их је угледао. Загрлио их јесве три и упитао:

– А где је благо?

Кћери су му све испричале, од почетка, до краја. Отац их је избезумљено гледао. Схватио је кроз шта су принцезе све прошле и тада је схватио: иако нису донеле благо, он је већ богат, највеће благо су му његове ћерке.

Хана Шоштарић IV1

hana

Ханина принцеза

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9. новембра 2016. in Некатегорисано