У школској библиотеци, нажалост, немамо ниједан примерак романа „Мамац“ Давида Албахарија. Предлажемо ученицима 8. разреда, који до сада нису успели да пронађу овај роман, да књигу прочитају у електронској форми. Књигу можете читати кликом на слику.
Предлози за читање у јануару
„Црвенци и Плавци“ Џулија Доналдсон
Сви смо ми различити, посебни, јединствени, сви имамо и врлине и мане. У овој предивно илустрованој сликовници ауторка нам показује како се разумевањем и љубављу превазилазе све предрасуде и поручује нам:
„Пријатељи нек вам буду црвени и плави, није важно одакле су, важно да су прави!“
Сликовница „Црвенци и Плавци“ је с правом добили награду „British Book Award 2020“ за најбољу сликовницу за децу у Великој Британији.
„Торта од палачинки“ Свен Нурдквист
Свен Нурдквист је један од најпознатијих шведских илустратора и писаца за децу. Његови јунаци чича Петсон и мачак Финдус познати су широм света.
У авантури „Торта од палачинки“ открићете шта је све Петсон морао да уради како би направио торту од палачинки и тако улепшао рођендан свом мачку Финдусу.
Одломак:
„Финдус је славио рођендан трипут годишње зато што је тако било забавније. За сваки Финдусов рођендан Петсон би направио торту од палачинки. Тог јутра је Петсон, као и обично, био у кокошињцу и накупио је пуну корпу јаја. А онда је сео на клупу поред кухињских врата и почео да их гланца. Трудио се да сва јаја буду чиста и лепа јер је желео да буде уредан чича. Финдус се нестрпљиво шеткао напред-назад по клупи и чекао да Петсон почне да прави палачинке.“
Упловите у незаборавну авантуру и откријте да ли је Петсон успео да направи чувену торту од палачинки.
„Прадевојчица“ Десанка Максимовић
Десанку Максимовић сви памтимо по предивним песмама и бајкама које је написала и , наравно, по њеном ведром духу и осмеху којим је обасјавала све око себе. Да ли сте знали да је једна од наших најзначајнијих књижевница написала роман? Тако је, Десанка Максимовић је давне 1970. године написала дечји роман „Прадевојчица“ . То је роман о праисторијској цивилизацији, тадашњем животу, односима и обичајима. Главна јунакиња романа је девојчица, односно прадевојчица Гава. У књизи је на романтичан начин описан живот ове девојчице и уопште начин живота и обичаји у овој цивилизацији.
Ево шта је Десанка Максимовић написала о рађању романа „Прадевојчица“:
„Још у младости сам размишљала како су живели први људи, какве ли су око њих биле шуме и воде, каква дивљач, чиме су се занимали. Упознавши старе, словеначке шуме, пределе Горског котара, Похорја, дивљину четинарских алпских предела у Словенији, уобразила сам да је таква морала бити природа око првих људи, праљуди. И данас мислим да је завичај Прадевојчице био такав, само што је дрвеће било горостасније, јаруге дубље, потоци бујнији, пећине пространије. Занимало ме је како су се деца у то доба играла, на чему спавала, јесу ли била лепа као данашња.“
Ево и једног одломка из романа:
„Гава је за многе ствари и природне појаве веровала да су бића, мада необична, друкчија од љди и животиња. Ако се ветар креће и уме да звижди и шапуће и завија, а то умеју и људи, зашто и он не би спадао у нека бића, ма и волшебна, која, истина, не видимо, али чије присуство осећамо.“
У НП „Тоша Јовановић“ можете погледати и представу „Прадевојчица“, која је урађена по мотивима романа Десанке Максимовић.
„Растко Немањић-поглед дужи од времена“ Слободан Станишић
Драги наши, ближи се Савиндан, најзначајнији празник свих школа. Сигурна сам да са својим учитељима и наставницима сваке године разговарате о Светом Сави и да знате много тога о нашем светитељу. Предлажемо вам да прочитате књигу Слободана Станишића „Растко Немањић-поглед дужи од времена“, можда ћете сазнати нешто ново о Светом Сави.
Ево и једног одломка из ове књиге:
„Трећи жупанов син, Растко, бејаше чудесан. Из очију му је блистао такав сјај, да ако би кроз ноћ погледао, обасјао би пут пред собом. Причају старији људи, у време велике жеђи, где би прстом суву стену додирнуо, ту би вода потекла. Кад проговори, то као да најлепшу песму птице певају.“
„Мој дека је био трешња“ Анђела Нанети
Ученици шестог разреда ових дана читају лектиру „Мој дека је био трешња“ ауторке Анђеле Нанети. С обзиром на то да се у школској библиотеци више не може пронаћи ниједан примерак ове књиге, наши ђаци књигу могу прочитати у електронској форми. Лектиру можете преузети на следећем линку:
https://srpskistanko.files.wordpress.com/2018/09/moj_deka_je_bio_tresnja.pdf
Препоруке за читање у децембру
„Наша школа је купила диносауруса“ Роберт Такарич
Сви знамо да су диносауруси изумрли, одавно изумрли. Сигурно се сви питате како се онда могу купити. Кроз ову невероватну књигу води нас дечак Огњен, ученик петог разреда. Прочитајте књигу и открићете да ли је у питању прави диносурус или можда нешто друго.
Одломак:
„-Ееееееее људи… људиииии… наша школа је јуче купила диносауруса – викао је. – Каквог бре диносауруса? Па они више не постоје. Изумрли су – одговорио сам. – Ма не знам. Коле је рекао да је он лично носио уплатницу у … тамоооо… – изгубио се.“
„Приче из шуме“ Николета Новак
Драги наши, уколико желите да закорачите у чаробни шумски свет, ово је права књига за вас. Дабар Љупче, маца Кети, медведић Неца и јежић Мими само су неки од јунака који вас очекују на страницама ове књиге.
Откријте како су наши јунаци превазишли проблеме у којима сте се можда и ви некада нашли. Сазнајте како је медведић Неца победио трему, зашто веверице имају дугачак и раскошан реп, да ли је маца Кети упознала Деда Мраза, откријте бројне занимљивости о шумским животињама…
Одломак:
„Доласком зиме у шуму почеле су и припреме за Нову годину. Централна прослава се дешава око најраскошније јелке у шуми, коју животиње заједно украшавају. Сваке године између себе бирају једну која ће имати прилику да упозна Деда Мраза и провоза се небом у његовим санкама. О томе сви сањају. Уствари, сви осим Кети.“
„Ујка или о васпитању“ Миодраг Ђурђевић
Роман „Ујка или о васпитању“ говори о одрастању једног дечака крајем шездесетих година у Београду. Ова прича је проткана топлином и хумором. Аутор се са носталгијом присећа како је некада било и како се некада живело.
Одломак:
„Свака породица има неку своју причу. То су приче које се причају гостима и онда сви говоре углас и један другог исправљају, „није било тако, него овако“, и допуњавају, али код нас је ствар сасвим јасна, иако се тата и мама, такође, препиру кад је и како је све то са ујком почело, што није ни чудо, пошто једино ја знам тачно целу причу, јер је ујка једино мени ујка, а њима није…“
„Друштвене мреже-дигитално насиље“ Манфред Тајсен
Интернет нам пружа бројне могућности, нуди нам одговоре на многа питања, шири наше видике, али у исто време морамо знати да на интернету вребају опасности од којих се можемо заштитити.
У овој књизи ћете сазнати како правилно можете заштитити своје податке на интернету и безбедно користити дигиталне садржаје.
Одломак:
„Шта има две речи и иде нам свима на живце? Одговор: мобилни телефон! Тако тврде многи родитељи, притом и сами често користе телефон. Када говоримо о мобилном телефону, то у данашње време углавном подразумева паметни телефон… То је тек медиј, употребно средство, а ипак нас држи у стању приправности, јер непрестано куцкамо, пишемо поруке, читамо, гледамо серије… Због телефона се чак свађамо са укућанима! “
Читалачкa значкa 2023.
Дечје одељења Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину и ове године позива све ученике основних школа Зрењанина и околине на учешће у традиционалној манифестацији такмичарског карактера „Читалачка значка“. Уколико желите да освојите једну од читалачких значки и награда, а да се пре тога добро забавите, можете почети да читате и да припремате своје Читалачке дневнике.
Мото овогодишње Читалачке значке је: „Нека дневник блиста сјајем завичаја: у дневник убаци писца из свог краја.“
Из Градске народне библиотеке поручују:
„Овогодишњу јубиларну 40. Читалачку значку посвећујемо писцима нашег Баната. Препоручујемо вам да читајући упознате књижевнике који су својим стваралаштвом прославили наш завичај: Угљеша Шајтинац, Радивој Шајтинац, Војислав Деспотов, Стојанка Грозданов Давидовић…“
Дневници се могу писати у папирној или електронској форми, могу се и снимити, у форми видео записа. Свaки днeвник oбaвeзнo трeбa дa сaдржи: имe и прeзимe учeникa, нaзив шкoлe, рaзрeд и имe учитeљa или нaстaвникa.
Приликом писања дневника о прочитаним књигама, обaвeзнo нaвeсти имe и прeзимe aутoрa и нaслoв књигe, а можете додати и гoдину издaњa и нaзив издaвaчa.
O прoчитaнoм дeлу учeсници износе свoje утискe, ученици првог и другог разреда могу их изразити кроз илустрације или текст, а старији пишу или причају свoja рaзмишљaњa пoдстaкнутa прoчитaнoм књигoм, зaштo им сe књигa дoпaлa или мoждa зaштo ниje, кo им je прeпoручиo књигу… Moгу дa издвoje нeки дoгaђaj, oмиљeни лик из књигe или зaнимљиву мисao из тeкстa.
Као и увек, школски библиотекари стоје вам на располагању, да вам одговоре на сва питања и недоумице и да вас посаветују и дају препоруке за читање.
Рок за предају дневника је 15. мај 2023. Дневнике предати библиотекаркама школске библиотеке, које ће их проследити на Дечје одељење зрењанинске библиотеке.
Уживајте у читању и покажите своју креативност и јединственост!
Стогодишњица од рођења Душана Радовића
Пре тачно сто година рођен је један од наших најзначајнијих, најчитанијих и највољенијих писица – Душан Душко Радовић. Ово је био леп повод да у петак , 9.12.2022. године, у одељењу IV4 одржимо занимљив час посвећен нашем писцу.
Причали смо радовићевским речима, гледали смо и слушали видео и аудио записе нашег писца, читали смо одломке Радовићевих песама, радио-драма и телевизијских емисија. Оглашавали смо се са замишљеног 23. спрата замишљене „Београђанке“ , баш као Душко Радовић у својој радио-емисији „Београде, добро јутро “.
Кроз илустрације смо приказали страшног лава, капетана Џона Пиплфокса, „Београђанку“…
Креирали смо пано под називом „Поштована децо, био једном Душан Радовић…“
Ово је био наш мали допринос великом Душку Радовићу.
Припремила: библиотекарка Марија Вијатов
Песничка штафета 2022.
„Песничка штафета“, традиционална манифестација Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ стигла је 9.5.2022. и у нашу школу, и то 48. пут по реду.
Гост водитељ овогодишње штафете је писац Угљеша Шајтинац, чију је књигу „Све саме драме“ издала Градска народна библиотека поводом ове манифестације.
Ученици IV4 са учитељицом Људмилом Воркапић припремили су добродошлицу, у виду драматизације текстова из књиге нашег госта.
Наши мали песници од I до IV разреда са нестрпљењем су очекивали долазак „Песничке штафете“, а једанаест најбољих песама прочитано је пред жиријем, који су чинили наши драги пријатељи из Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ и књижевник Угљеша Шајтинац.
Према мишљењу жирија најбоље песме написали су Теодор Јеремић и Дуња Ћирић, обоје ученици одељења IV4.
Ови ученици са својим песмама представљаће нашу школу на завршној манифестацији „Песничке штафете“.
Најављујемо: Песничка штафета 2022.
Библиотекари Дечјег одељења Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ позивају нас да им се придружимо и учествујемо и у овогодишњој Песничкој штафети. То је традиционална манифестација наше градске библиотеке, коју они организују већ 48 година, обилазећи школе нашег града и околине и у којој сваке године учествује на стотине ученика.
Ове године планирано је да Песничка штафета гостује у школама од 9. до 20. маја, а да је предводи као гост и водитељ књижевник Угљеша Шајтинац.
Оно што ви треба да урадите да бисте учествовали је да напишете песму.
Своју песму затим:
- предајте својој учитељици или учитељу или наставници српског језика, који ће их проследити библиотекаркама.
- или је сами донесите у школску библиотеку
- или откуцајте своју песму и пошаљите је на имејл адресу biblioteka.oszarko@gmail.com
Не заборавите да напишете своје име и презиме и одељење.
Тема је слободна. Пустите машти на вољу.
Молимо вас само да нам песме доставите најкасније до 5. маја 2022.
О детаљима гостовања Песничке штафете у нашој школи благовремено ћемо вас обавестити.
У сусрет Међународном дану књиге за децу
Међународни дан књиге за децу (International Children’s Book Day) обележава се 2. априла од 1967. године на основу одлуке организације УНЕСКО (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу). Дан књиге за децу прославља се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, творца многих бајки које су обележиле детињство генерација деце широм планете.
У нашој школској библиотеци обележиле су га библиотекарка Мирјана Радовановић и наставница Оливера Урошев Палалић са ученицима одељења V5.
Након приче о значају самог датума и о животу и делу Ханса Кристијана Андерсена, библиотекарка је ученицима препоручила један број наслова за читање, интересантних њиховом узрасту. Покушала је изношењем занимљивости о самим књигама да ученике поново заинтересује за књиге и читање, јер је чињеница да ученици који у млађем узрасту редовно посећују школску библиотеку, по преласку у старије разреде све ређе то чине.
Пошто у току месеца априла обележавамо још један датум: 23. април – Светски дан књиге и ауторских права, планирамо да у току априла организујемо више оваквих дружења са ученицима старијег узраста у школској библиотеци.
ОШ "ЖАРКО ЗРЕЊАНИН"
БИБЛИОТЕКА 