RSS

Из историјских извора

05 апр

  • Замисао о једној установи у којој ће се сакупљати стара књижевна дела настала је, по свој прилици, у Грчкој у 6. или 5. веку пре нове ере. Отуда и назив библиотека што на грчком језику значи сандук или полица за књиге. 
  • Први процват библиотеке су доживеле у доба хеленизма када су се владари такмичили ко ће скупити богатију збирку старих рукописа. Највећа библиотека античког света била је Александријска у којој се све до катастофалног пожара 47. године пре нове ере чувало око пола милиона папирусних свитака. Сматра се да је први попис књига, прву библиографију начинио библиотекар Александријске библиотеке, песник Калимах.
  • Библиотеке хеленистичког доба биле су намењене филозофима и научницима, а прва јавна библиотека отворена је у Риму у доба Јулија Цезара. Римски цареви оснивали су масовно библиотеке, све до пада Западног Римског царства, када је књига у Западној Европи постала реткост. 
  • У средњем веку књиге су се углавном чувале по манастирима. Јавне читаонице и библиотеке нису постојале. Наставак античке традиције догодио се тек у ренесанси. Подигнуте су чувене библиотеке: Марциана у Венецији, Лаурентиана у Фиренци, Амбросиана у Милану. 
  • Открићем штампе књиге су почеле да се објављују у већим тиражима. Тако су библиотеке постале бројније и богатије. Основане су велике националне библиотеке чији фондови књига достижу данас фантастичне бројке, милионе примерака. Највећа библиотека нашег времена је Конгресна библиотека у Вашингтону. 
  • По броју библиотека мери се културни ниво једног народа.   Једна од најзначајнијих библиотека у нашој земљи је библиотека Матице српске у Новом Саду. То је најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба. Настала је 1826. године у Пешти, оснивањем Матице српске. Сава Текелија је уступио у својој кући простор за Матицу српску, где је у једној соби била смештена библиотека коју су онда називали „књигосохранилиште“.
  • Оснивачи Матице српске, на челу са Јованом Хаџићем, записали су да им је циљ „распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају”.

Advertisements
 
Коментари су искључени на Из историјских извора

Објављено од стране на 5. априла 2009. in У библиотеци

 

Затворено за коментаре.

 
%d bloggers like this: