RSS

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

21 сеп

 

desanka

Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. године у селу Рабровици код Ваљева, у учитељској породици. Основну школу и гимназију завршила је у Бранковини и Ваљеву. Студирала је светску књижевност и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Једну годину је провела на усавршавању у Паризу као стипендист француске владе . Кратко ради у учитељској школи у Дубровнику и онда прелази у Београд где као професор ради у И женској гимназији, до пензионисања, 1953.

Десанка Максимовић је била песник, приповедац, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије. Њена поезија, приповетке, романи, књиге за децу преводени су на многе језике. Више пута је награђивана нашим највишим књижевним наградама. Прво признање добила је 1925. наградом за песму „Стрепња” на конкурсу часописа „Мисао”. Била је члан Српске академије наука и уметности од 1959. године.

Објавила је више песничких књига током седам деценија књижевног рада: Песме, Врт детињства, Песник и завичај, Тражим помиловање, Немам више времена, Летопис Перунових потомака, Ничија земља, Слово о љубави…; књиге приповедака: Лудило срца, Како они живе, Страшна игра…; романе: Отворен прозор, Бунтован разред, Прадевојчица.

Била је наша највећа и највољенија песникиња. Све њене песме блиске су читаоцима, разумљиве и познате, толико да понекад подсећају на народне. Увек је у њеним песмама, без обзира да ли су настале у младости или у старости, да ли су намењене деци или одраслима, све природно и једноставно. Из детињства је понела у слуху исконску мелодију народне лирске поезије, ритам бројалица, успаванки… Под њеним пером природа оживљава, добија душу.

Ретко је који песник у нас као Десанка Максимовић још за живота стекао име и углед и задобио толику наклоност, поштовање и приврженост бројних читалаца. Десанка Максимовић нема другу биографију сем књижевну, ни другог порода сем песама. Онај ко је читао њене песме упознао је не само њену душу и њено биће, већ и душу народа из којег је потекла. Многе њене песме су позив људима да буду добри, племенити, поносити, постојани, да поштују људе другачијих начела и уверења, боја и вера, позивала их да прославе и туђег свеца, да уважавају неистомишљенике, да буду строги према својим као што су и према туђим манама. Од свих вредности у животу она је посебно истицала слободу, оданост, храброст, доброту и некористољубље.

Песникиња је преминула 11. фебруара 1993. у Београду, у 95. години.

СТРЕПЊА

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
Да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
Док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
Ова слатка стрепња, чекање и стра`.
Све је много лепше донде док се тражи
О чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Из далека само све к`о звезда сја;
Из далека само дивимо се свему.
Не, нека ми не приђу ока твоја два.

Advertisements
 
3 коментара

Објављено од стране на 21. септембра 2009. in Биографије

 

3 responses to “ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

  1. mila

    12. фебруара 2012. at 22:44

    Dopada mi se Vaš sajt. Bogat je zanimljivim informacijama. Mislim da je dragocen za većinu prosvetnih radnika i učenika.

     
    • bibliooszzr

      21. фебруара 2012. at 09:46

      Хвала!

       
      • mila

        21. фебруара 2012. at 20:13

        Strepnja je jedna od najlepših Desankinih pesama, koja je obeležila i moj životni put. Iako ove stihove znam napamet, uvek volim da ih ponovo vidim i čitam.

         

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: