RSS

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

09 нов

isidorasekulic

Исидора Секулић је прва жена писац у српској књижевности која је оставила дело трајне вредности. Најпросвећенија жена свог доба, књижевним пером задужила је своје савременике. Њена појава у књижевности је означила преокрет у сваком погледу. Она је била радознала и свестрана. Писала је путописе, есеје, лирско-медитативну прозу, приповетке, критике и бавила се преводилачким радом.

Рођена је 16. фебруара 1877. године у бачком селу Мошорину код Жабља. Детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду. Школовала се у Новом Саду (Виша девојачка школа), Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Попут многих школованих жена тада, радила је као наставница у Панчеву, Шапцу и Београду.

Све празнике и распусте, као и честа, дуга боловања проводила је у Земуну са породицом. Тако је било до 1900. године. Те године јој умиру отац и брат. Над гробовима својих вољених Исидора је проводила сате. Ту је упознала и спријатељила се са старим гробаром Николом Рибарићем који јој је причао историје и судбине многих земунских породица и личности које су почивале на Гардошу. Исидора је ове приче бележила, а најзанимљивије је уобличила у романсиране целине и објавила их у свом делу "Хроника паланачког гробља" .

1914. године Исидора као потпуно оформљен писац објављује путопис “Писма из Норвешке”. Многи ту књигу сматрају за најлепши путопис српске књижевности. У “Писмима из Норвешке” Исидора је поетски и мисаоно дочарала северњачку природу која ју је привлачила. Она не даје само доживљаје природе и слике крајева кроз које пролази, него и размишљања о људима и њиховом животу, о нераскидивој повезаности између природе и судбине људи.

Исидора Секулић живела је повучено, у свету књига, без породице коју је рано изгубила. Била је болешљива. И поред тога много је путовала, била је у Француској, Немачкој, Енглеској, Скандинавији, Русији, Африци, Малој Азији.

Написала је више од 6.000 страница, њена књижевна делатност још увек није прештампана у целости. Поред познатих књига, њена дела разасута су у осамдесетак часописа, листова, зборника, календара. Писала је романе, приповетке, есеје, а радила је и књижевне критике.

Поред "Хронике паланачког гробља" , познатија дела су јој: "Писма из Норвешке", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Приповетке", "Ђакон богородичине цркве", "Једна ноћ на словенском југу" и многа друга.

Као познавалац неколико страних језика,али и као страстан и заљубљен трагAлац за највишим вредностима у нашем језику, давала је изврсне преводе поезије и прозе.

Остаће записано и то да је Исидора Секулић прва жена која је постала академик, за дописног члана Академије примљена је 1939. године, а за редовног 1950.

До краја, и без остатка, посвећена лепоти смислене речи, књижевница Исидора Секулић је за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9. новембра 2009. in Биографије

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: