RSS

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

24 нов

 

DositejObradovic

„Две су епохе у историји српске културе: стара – од Светог Саве до Доситеја и нова – од Доситеја до наших дана. Сава је први српски књижевник, Доситеј је први српски модерни књижевник.“ (Војислав Ђурић)

Доситеј Обрадовић сматра се главним представником просветитељства у српској књижевности и култури уопште. Рођен је као Димитрије Обрадовић око 1740. године у Чакову у Банату (данас румунски Банат), у занатлијској породици. Рано је показао велико занимање за књиге, већ као дечак одушевљен је примерима из живота светаца које налази у црквеној литератури.

После смрти оца, његов теча, да би га излечио од сањарења и мистицизма, изводи га из школе и даје на занат. Међутим, жеља за науком, коју је он гледао у црквеним књигама, не оставља га ни доцније, и чим му се за то указала прилика, он оставља занат и родбину и бежи у фрушкогорски манастир Хопово. Димитрије се ту закалуђерио и добио црквено име Доситеј. Тада је почео озбиљно да мисли на пустињачки живот. Али када је боље и ближе упознао манастирски живот и калуђерско братство, видео је да то не одговара животописима светаца и његовим илузијама. После три године манастирског живота, напустио је манастир за сва времена.

Од тога тренутка настају његова непрекидна путовања ради студија. Као учитељ и домаћи васпитач, или као манастирски гост обилазио је скоро цео Балкан и Малу Азију, затим Италију, Немачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију. У Смирни је провео три године, као ђак чувене грчке богословске школе. Ту и на Крфу добро је научио грчки језик, књижевност и филозофију. Школу је морао да напусти због избијања руско-турског рата 1787. године. После тога поново живи у Далмацији као учитељ, затим у Задру и Трсту. Из Трста је отишао у Беч, где је провео пуних шест година у учењу немачког језика и културе. Као учитељ језика одлази из Беча у Карловце и Молдавију. Мантију је скинуо тек када се уписао у Халеу да слуша филозофију. Филозофске студије наставља у Лајпцигу и ту почиње и сам да пише. Године 1783. штампа своје прво и најбоље дело „Живот и прикљученија“. Путовао је још у Париз, Лондон и Русију, где је био позван за наставника једне војне школе. Први српски устанак га је затекао у Трсту. Он се од почетка ставља у службу српских устаника: прво је скупљао прилоге за њих, а је потом вршио разне поверљиве мисије између устаника и Русије и најзад коначно прелази у Србију.

Као најпросвећенији и најученији Србин свога времена, постао је први српски министар просвете, организовао је школе, мирио и саветовао устаничке вође, и био је Карађорђев лични секретар и саветник. Прво је штампао Живот и прикљученија, своје најбоље и најоригиналније дело. Ту је испричао свој живот од рођења до четрдесет и треће године и своју занимљиву биографију пропратио идејом о потреби школа и науке и о духовној заосталости калуђера, које оштро напада. После тога штампа Совјете здравога разума, најизабраније мисли и савете учених људи с разних језика преведене. Затим објављује Собраније, збирку огледа из морала и практичне филозофије: о патриотизму, о љубави к наукама, о лажи, о читању, о умерености итд. Доситеј је и преводио са разних језика: италијанског, немачког… Први Доситијев штампани рад је Љубезни Харалампије, штампан у Лајпцигу као позив за претплату на „Совјете здравог разума". То је његово чувено програмско писмо, где су у виду манифеста изложене његове основне идеје. У облику писма једноме пријатељу, тршћанском трговцу, Харалампију, Доситеј излаже да је намеран штампати за народ једну књигу на простом народном језику за просте сељаке.

До њега, књижевност је била локалног, племенског или вероисповедног карактера, писана покрајинским наречјем или језиком одговарајуће вероисповести. Доситеј први свесно ствара праву националну књижевност на чистом народном језику, намењену најширим слојевима српског народа. До њега, на књижевности су углавном радили црквени људи за црквене потребе; он прекида са традицијом и почиње уносити у народ напредне идеје са Запада. Као убеђени присталица рационалистичке филозофије, Доситеј верује у свемоћ разума и науку истиче изнад свега. Учинити науку и филозофију доступним свима људима, и оним у најзабаченијим селима, — то је он поставио као највише начело. Сви његови радови су углавном збирке преведених и прерађених "разних поучних ствари", од "свега помало али лепо", како сам каже.

У погледу језика Доситеј је претеча Вука Караџића, иако српски народни језик он није узео из разлога књишких и програмских, већ просто као средство да га прости „сељани и чобани" могу разумети и да се просвета лакше и брже шири.

Умро је 1811. године у Београду и сахрањен испред Саборне цркве у Београду.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 24. новембра 2009. in Биографије

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: