RSS

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА 21. ФЕБРУАР

20 феб

Picture1

 

21. фебруар – обележава се као Међународни дан матерњег језика (International Mother Language Day). Успоставио га је UNESCO (организација за Образовaње, Науку и Културу Уједињених Нација) 1999. године.

Овај празник настао је након међународног признања Празника за матерњи језик који се славио у Бангладешу (бивши Источни Пакистан) од 1952. године, када је полиција и војска Источног Пакистана убила неколико бангладешких студената у Даки.

 

Званична дефиниција појма матерњи језик не постоји, али познаваоци науке о језику кажу да је матерњи језик први језик који је говорник научио.

Језик је један од начина комуникације међу људима и може се остварити кроз говор, писање или неки други знаковни систем. Наука о језику назива се лингвистика према латинској речи лингва (lingua – језик)

Данас у свету постоји око 6000 језика.

Језици се стално мењају. Нове речи улазе у употребу (пр. интернет), а неке старе се губе (пр. пенџер).

Најраспрострањенији језици на свету: Кинески, Енглески, Хинду, Шпански.

Мандарински кинески је језик који говори највећи број људи у свету. На другом месту је енглески који се говори у више земаља него било који други језик.

Око 90 % језика говори сасвим мали број људи и постоји опасност да ће ти језици нестати (изумрети).

Сваке две седмице у свету се угаси један од око 6.000 језика, а предвиђа се да ће до краја овог века највећи број језика одумрети. Према прогнозама лингвиста, од око 6.000 језика, до краја 21. века одумреће више од половине, чак и до две трећине.

Највећи број језика припада малим заједницама, које нису цивилизоване са становишта западних стандарда, немају институције и имају мали број говорника. Управо ти језици, са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, највише су угрожени. Углавном су то језици у Аустралији, Источној Азији, Јужној Америци, такозвани егзотични језици.

Језици се гасе умирањем последњих људи који говоре неки језик, физичким нестанком говорника, као и преласком говорне заједнице на други, престижни језик средине. То је случај са имигрантским групама, или са индијанским племенима у Америци или аустралијанским Абориџинима.

Основно за преживљавање језика јесте да се преносе са колена на колено, да се преносе деци, као и да имају институционалну подршку, своје писмо, неговање језика у школама, медије…

У Војводини је службено у употреби шест језика уз употребу њихових писама: 1.српски (ћирилично писмо уз могућност употребе латиничног), 2.мађарски (латиница), 3.словачки (латиница), 4.хрватски (латиница), 5.румунски (латиница), 6.русински (ћирилица).

 

“Треба да се трудимо да не употребљавамо стране речи без потребе, против тога се треба борити и подсећати да домаћу реч, макар и давно усвојену, не треба замењивати енглеском, само зато што је то у моди.” Иван Клајн, филолог и лингвиста

“Млади имају увек неки свој жаргон, сленг, то није велика опасност јер су привремени и прођу, али треба у време док се још формира њихова језичка култура да науче основе српске традиције.”

Српски никако не спада у групу угрожених језика, али се, поготово у последње две деценије, прилично бирократизовао и "искварио".

"Без страних речи данас се не може, само их треба употребљавати с мером и са знањем, дaклe, нe прeтeрaно и нe нeзнaлaчки, кaо што сe често ради."

Поред Светског дана матерњег језика, од 2001. године Савет Европе је установио Европски дан језика 26. септембар.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 20. фебруара 2010. in Вести

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: