RSS

Месечне архиве: септембар 2010

Обележили смо… Европски дан језика

Поводом обележавања Европског дана језика, 26. септембра, а желећи да истакнемо важност учења страних језика, током ове недеље, у сваком, одељењу III и IV разреда по један час енглеског језика посветили смо овом празнику језика.

У договору са наставницама, на почетку часа, ученици би извели кратак програм на енглеском језику, а затим прочитали припремљене писмене саставе, у којима су изнели своја размишљања на тему: „Зашто треба учити стране језике?“. Потом би погледали презентацију везану за Европски дан језика и за крај имали могућност да поставе питања и изнесу своје ставове о овој теми.

Сви смо се сложили да је учење страних језика колико школска обавеза, толико и потреба, и да нам је веома драго што се у нашој школи уче два језика, енглески и шпански, који су међу првих пет по распрострањености у свету (по броју људи који их говоре као матерњи језик).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Размишљања ученика на тему Зашто учимо енглески језик можете прочитати на страници Радови ученика.

Advertisements
 
Коментари су искључени на Обележили смо… Европски дан језика

Објављено од стране на 28. септембра 2010. in Летопис

 

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА (European Day of Languages) – 26. септембар

Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика.

Савет Европе је 6. децембра 2001. године прогласио 26. септембар као Европски дан језика. То је учињено крајем године, коју су Савет Европе и ЕУ, прогласили Европском годином страних језика, са циљем да се људи широм Европе охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу Европе, које морају бити очуване и неговане. Тиме би се остварио циљ – побољшање комуникације и разумевања међу европским народима.

EuropeanFlags-600    untitled

И овог 26. септембра треба подсетити да учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана.

Идеално би било када би сваки човек уз свој материњи језик познавао барем још два страна језика. Један од њих би требало да буде енглески језик, који је данас готово неопходно познавати, невезано за узраст, професију или друштвени статус. Познавање енглеског језика у савременом свету све више постаје потреба, попут употребе универзалног језика. То је језик Интернета, језик компјутера, без њега се не могу обављати многи послови. Енглески језик је језик пословних људи, језик комуникације у свету, језик који може скоро свако разумети.

 

Према актуелним статистикама само трећина одраслих у ЕУ говори два или више страних језика. Ипак 60 % ученика у вишим разредима учи најмање два језика. Предводници у учењу страних језика су Чешка, Финска, Холандија и Луксембург.

Занимљиво је да, упркос опште прихваћеном мишљењу, најраспрострањенији језик на свету није енглески него мандарински кинески, којим говори више од милијарду људи. То и није чудо кад се зна да га користе становници најмногољудније земље на свету – Кине.

Енглески језик, којим говори 508 милиона људи, је на другом месту, али је зато службени је језик у највише држава на свету.

Хинду језик је на трећем месту. Њиме говори 497 милиона људи и први је језик у Индији.

На четвртом месту је шпански језик. Њиме говоре становници скоро свих држава у Латинској и Централној Америци, а наравно и у Шпанији.

Руски језик је на петом месту. Један је од шест језика УН-а, а њиме не говоре само у матичној држави, већ и у Белорусији и Казахстану.

На шестом је месту арапски језик. То је један од најстаријих језика на свету. Говори се на Блиском истоку у државама као што је Саудијска Арабија, Кувајт, Ирак, Сирија, Јордан, Либан и Египат.

Седми је бенгалски језик. У Бангладешу, држави са преко 120 милиона становника, сви говоре бенгалски. А како је Бангладеш окружен Индијом у којој популација расте незамисливо брзо, број људи који њиме говоре све више расте.

Португалски језик је на осмом месту. Распрострањен је широм света захваљујући славним истраживачима као што су Васко де Гама и принц Хенри Навигатор. Како је Португал врло рано узео учешће у игри истраживања света, овај језик се данас говори и у Бразилу, где је и национални језик, затим у Макау, Анголи, Венецуели и Мозамбику.

Малајски или индонезијски језик на деветом је месту, користи се у Малезији и Индонезији. Уствари, јако је пуно дијалеката малајског, а индонезијски је један од њих и то најпопуларнији.

Последњи међу 10 најраспрострањенијих језика света је француски језик. Француским се, поред Француске, говори у Белгији, Канади, Руанди, Камеруну и Хаитију.

Занимљиво!!!

Један Грк, функционер Европске уније у Бриселу, говори 42 језика и спрема се да почне учењејош три.Више о томе на адреси:

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/81500/Funkcioner-EU-govori-42-jezika

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 24. септембра 2010. in Вести

 

Агата Кристи

Агата Кристи, британска књижевница, једна је од најпознатијих и најомиљенијих светских писаца мистерија и криминалистичких романа.

kristi_agata

Рођена је 15. септембра 1890. године, као Агата Мери Клариса Милер, у Торкију, у Енглеској. Рођена је као најмлађе од троје деце у патријахалној, угледној породици. Отац јој је умро док је била дете, у њеној једанаестој години. Одгајана је и васпитавана под надзором гувернанти и тутора, никада није похађала школу, али је већ у петој години читала и писала. Била је повучена и стидљива и тешко је изражавала своја осећања, па се са годинама окретала музици као начину изражавања, а касније и писању под будним надзором и уз охрабривање мајке.

Већ са дванаест година почела је да пише поезију и кратке приче. У шеснаестој години одлази на школовање у Париз, студирала је клавир и певање. Највећи проблем представљао је њен страх од сцене и јавног појављивања, тако да је то спречило да направи каријеру. После школовања, са мајком одлази у Египат и тамо пише своју прву кратку причу, те наставља активније да се бави писањем.

Презиме Кристи припојила је свом имену удавши се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара, 1914. године. За време Првог светског рата ради као медицинска сестра у Болници Црвеног крста у Торкију, где стиче многа корисна знања и о отровима, што ће јој бити корисно касније, када буде описивала злочине у својим књигама. По завршетку рата, 1918. године, њих двоје се настањују у Лондону, где им се 1919. године рађа ћерка Росалинд. 

Први роман „Мистериозна афера у Стајлзу“ написала је 1920. године и у њему се већ појављује ексцентрични белгијски детектив Херкул Поаро, један од најпознатијих измишљених детектива свих времена. Поароове „сиве ћелије“ пронашле су решење опаких злочина у 33 романа и неколико десетина кратких прича.

Током своје изузетно плодне каријере списатељице, написала је преко 80 романа и збирки кратких прича. Превођена је више од Шекспира, а њена дела су продата у преко милијарду примерака само на енглеском језику и у још толико примерака на преко 100 језика, на које су преведена, тако да са правом носи титулу „Краљице злочина“. Једино су Шекспирова дела и Библија били више продавани, али Шекспира је превазишла по броју језика на које је преведена, тако да се она бројем својих дела свакако сврстава у сам врх светске књижевности као најпродуктивнији писац свих времена.

За 56 година њене списатељске каријере написала је и објавила 66 криминалистичких романа, више од 150 кратких прича, које су објављене у преко 20 збирки. Написала је и на десетине позоришних комада, од којих је најпознатији „Мишоловка“, која је само у Лондону играна без прекида више од 30 година и била извођена скоро 9.000 пута, а до сада у свету имала више од 20.000 извођења и траје више од 50 година. Неколико десетина филмова и ТВ серија је снимљено по мотивима њених романа.

Агата Кристи је такође написала шест романтичних романа под псеудонимом Мери Вестмакот, више оригиналних драмских дела, успешно је сама адаптирала своје већ написане и објављене романе и кратке приче за позориште, а ту је и неколико књига са аутобиографском тематиком, као и забавне пустоловине са многих археолошких експедиција на којима је учествовала са својим другим мужем, археологом Максом Малованом за кога се удала 1930. године.

Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског краљевства. Умрла је 12. јануара 1976. године у својој кући у Волингфорду, близу Оксфорда, у Енглеској у 86. години живота.

Нека од најпознатијих дела:

– 1920. Мистерија у Стајлзу (прва књига у којој се појављује Херкул Поароа)

– 1928. Мистерија Плавог воза

– 1929. Мистерија седам бројчаника

– 1930. Мистериозни господин Квин

– 1934. Убиство у Оријент експресу

– 1936. Убиство у Месопотамији

– 1937. Смрт на Нилу

– 1939. Десет малих црнаца

– 1939. Божић Херкула Поароа

– 1942. Леш у библиотеци

– 1944. Искричави цијанид

– 1957. Несрећа невиних

– 1959. Мачка међу голубовима

– 1960. Тајна Божићног пудинга (6 кратких прича)

– 1976. Уснуло убиство (Познат и као Последњи случај Госпођице Марпл – написан у току Другог светског рата)

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Извори:

http://www.agatha-christie.net/biofoto.htm

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 15. септембра 2010. in Биографије

 

Oбележили смо… Међународни дан писмености

Поводом Међународног дана писмености, у среду 8. септембра, организовали смо два сусрета (у обе смене) са ученицима наше школе. Желели смо да укажемо на велику важност писмености и образовања за живот сваког човека, као и на глобални проблем распрострањености неписмености у свету. Након приказане презентације о Међународном дану писмености, са ученицима VI 2 и њиховом разредном Јелицом Попов поразговарали смо о ономе што су имали прилику да виде и чују. Највише су се задржали у разговору инспирисаном податком колико деце у свету није обухваћено школским системом, што им се у првом моменту учинило примамљиво, али схвативши колико је тежак живот такве деце, сложили су се да је много лепше и лакше школовати се и уживати у детињству. Покренуто је и питање о употреби правописних правила у школском раду и комуникацији ван школе, јер је уочено да се на та правила углавном не обраћа пажња у свакодневном писменом споразумевању.

У поподневној смени гости на предавању су били ученици из сва четири одељења IV разреда, као и психолог школе Ксенија Петковић. Након презентације, занимљива дискусија се развила око питања: Како изгледа свет посматран очима неписменог човека…

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10. септембра 2010. in Летопис

 

Међународни дан писмености (International Literacy Day) – 8. септембар

Организација УН за образовање, науку и културу – Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још 1967. да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важности читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Осим тога, Генерална скупштина УН је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.

fn-unesco-logos

sep8_int_lit_day_logo     UNLD

Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975.) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права.

Најновији подаци Унеска показују да је око 776 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише.

Како наводи светска организација у извештају објављеном поводом Светског дана писмености, две трећине од тог броја чине жене.

Према подацима којима располаже Унеско, чак 75 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило.

Подаци УНЕСКО-а из 2006. године говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

У Србији је међу образованима највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 одсто становника.

Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији, а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година.

Истраживања које је спровео Институт за педагошка истраживања 2008. у Србији показују незадовољавајући ниво језичке писмености међу основцима.

Према резултатима истраживања код ученика VII и VIII разреда 2008. године:

– 80 % основаца греши у формулацији реченице

– 75 % неправилно користи знакове интерпункције

– 25 % у истом тексту користи ћирилицу и латиницу, док 15 % основаца у текстовима користи симболе преузете са интернета и мобилних телефона

– 33 % њих погрешно користи велико слово, што се може приписати утицају правописа енглеског језика

Концепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања. Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС) писменост се дефинише као прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике.

Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену „ступа“ и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду. Ту предњачи развој онога што се назива „Mass Self Communication“ (МSC), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МSC је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима.

 
1 коментар

Објављено од стране на 6. септембра 2010. in Вести