RSS

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРАВА ДЕТЕТА – 20. НОВЕМБАР

19 нов

Народна мудрост каже: „На младима свет остаје“, а да би ти млади израсли у способне и одговорне чланове друштва, један од најважнијих услова је да имају срећно и безбрижно детињство.

У данашње време у читавом свету млади су суочени са насиљем на улици, навођењем на употребу дроге, искоришћавањем и злостављањем, дискриминацијом по основу пола, вере, нације или социјалног статуса, присиљени су да раде у тешким условима да би преживели… Милиони деце никада не завршавају школу. Глад и потхрањеност представљају велики проблем. Још увек се у појединим деловима света умире од болести које су у другим искорењене…

Због свега тога, потребно је да се деца широм света упознају са својим правима, да их разумеју и да науче да препознају ситуације које указују да су та права ускраћена, њима или неком другом детету.

20. новембар као Дан права детета обележава се од 1959. године, када су Уједињене нације усвојиле Декларацију о правима детета.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1948. године најпре Универзалну декларацију о људским правима. Овај, први међународни документ те врсте, подразумевао је и права детета. Али, убрзо је широм света дошло до сагласности да посебне потребе детета изискују и посебну пажњу. Тако су Уједињене нације 1959. године усвојиле Декларацију о правима детета, која се састојала од 10 посебних права.

Декларација или изјава је такав документ који нема законско, правно дејство, већ представља само моралну обавезу. За разлику од ње, конвенција је једна врста закона, то је уговор који правно обавезује онога који му приступи, по правилу потписом или „ратификацијом“.

Године 1978. пољска влада је поднела предлог нацрта Конвенције о правима детета Комисији за људска права УН. Током следеће, 1979. Међународне године детета, земље широм света достављале су примедбе и давале предлоге како усавршити нацрт Конвенције. Процес преговарања и израде коначног текста трајао је пуних 10 година.

Коначно, 20. новембра 1989. године, Конвенција је довршена и усвојена на Генералној скупштини УН. До 1999. године Конвенцији је приступило 191 од 193 земље света.

Конвенција о правима детета је уговор Уједињених нација који прецизира која све права припадају деци. Она поставља основне стандарде за добробит деце на различитим стадијумима њиховог развоја. Државе које потпишу (ратификују) Конвенцију постају замље чланице тог уговора и прихватају обавезу да буду законски одговорне за њену примену. Оне о томе шаљу редовне извештаје Комитету за права детета.

Конвенција о правима детета је први универзални закон који на једном месту и целовито дефинише сва важна права детета. Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права. Можемо их поделити у 4 групе права:

– ПРАВА НА ОПСТАНАК обухватају право на живот и право на задовољавање основних, егзистенцијалних потреба, као што су: исхрана, кров над главом, адекватан животни стандард, медицинска нега…

– ПРАВА НА РАЗВОЈ укључују све оне ствари које су нужне за нормалан и потпун развој свих потенцијала детета: право на образовање, игру, слободно време, слободу мишљења, изражавања…

– ЗАШТИТНА ПРАВА траже да деца буду заштићена од свих облика злоупотребе, занемаривања и злостављања…

– ПАРТИЦИПАТИВНА ПРАВА дају деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице. Она укључују право на слободно изражавање сопственог мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу…

Права се ради прегледа могу сажети  у 10 тачака:

  1. Сва деца и млади имају иста права. Ниједно дете не сме бити оштећено због свог пола, боје коже,  језика или религије.
  2. Деца и млади имају право на највећу могућу меру здравља као и здравствне превентиве и медицинске бриге.
  3. Деца и млади имају право на бесплатно основно образовање. Осим тога им се мора обезбедити посета и школама које би их могле даље образовати.
  4. Деца и млади имају право на одмор, слободно време, игру и учешће у културним и уметничким манифестацијама.
  5. Деца и млади имају право да се информишу, да слободно кажу своје мишљење и да буду саслушани.
  6. Деца и млади имају право на добар одгој. Њихови родитељи или васпитачи не смеју примењивати силу и злоупотребу, злостављање је забрањено.
  7. Деца и млади имају право да у рату и бекству приме посебну помоћ и заштиту.
  8. Деца и млади имају право на заштиту од рада којим би били искориштени и од сексуалног злостављања.
  9. Деца и млади имају право да живе са својим родитељима и да имају контакт са оба родитеља уколико они живе раздвојено.
  10. Деца и млади инвалиди, имају право на посебну подршку и унапређење као и на активно учешће у друштвеном животу.

Извор: ТО ЈЕ ПРАВО : практичан водич за учење о Дечјим правима – Сузан Фонтејн

Advertisements
 
Коментари су искључени на МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРАВА ДЕТЕТА – 20. НОВЕМБАР

Објављено од стране на 19. новембра 2010. in Вести

 

Затворено за коментаре.

 
%d bloggers like this: