RSS

Ханс Кристијан Андерсен

04 апр

Ханс Кристијан Андерсен је био дански књижевник и један од највећих светских бајкописаца.

 

Рођен је 2. априла 1805. године, у Одензеу, у Данској. Отац му је био сиромашни обућар, а мајка је радила као праља. Тешко су живели, више гладни, него сити. Отац му је читао и причао разне приче, а највише необичне бајке, те је Ханс живео у свету бајки, толико различитом од сурове реалности. Једна стара и добродушна учитељица га је научила чита.

Када је имао 11 година, умро му је отац. Сиромашан живот, претворио се у беду. Препуштен сам себи, док је мајка била на послу, Ханс Кристијан је покушавао да саставља песме, приче, комедије… Представљао их је другој деци у свом малом луткарском позоришту.

Мајка је сматрала да је и он довољно одрастао да би могао и сам нешто да зарађује, па га је запослила у једној текстилној фабрици, у којој је радило доста дечака његових година. Ханс је био забаван, допао им се, у току посла их је забављао, а они су често због тога преузимали на себе и његов део посла, све до дана када му је неко рекао да подсећа на девојчицу, због чега су му се остали наругали. Тог дана напустио је фабрику и никад се више није у њу вратио.

Са 14 година одлучио је да крене у свет. У Копенхаген, главни град Данске,  отишао је без пребијене паре, у потрази за послом, пре свега у позоришту. Тамо се није прославио јер се показао као лош глумац, плесач и певач. Међутим, био је шармантан и забаван, па је придобио симпатије многих богатих породица. Један од оних чију наклоност је стекао и који му је пуно помогао, био је познати италијански тенор Сибони, који је тада певао у Краљевском позоришту у Данској. Он га је упознао са управницима више позоришта, који су му у почетку давали мале улоге, а касније, видећи да младић располаже раскошним талентом, стипендију за школовање.

Године 1828. Андерсен је завршио гимназију и уписао се на универзитет. Школовање је завршио када је имао 24 године.

Његово прво дело „Пут пешке од Холменског канала до историјског краја Амагера“, објављено 1829, слабо је прихваћено, али му је омогућило пут у Немачку и Италију, који је имао велики значај за његов даљи рад. Писао је много, али је постао познат тек пошто је написао роман “Импровизатор”, за који га је инспирисала управо Италија. Након објављивања тог романа обишао је целу Европу, а свуда су га примали са нескривеним симпатијама. Тада је Хансов живот почео да личи на најлепшу бајку.

Затим је почео да пише романе, путописе, драме, аутобиографије и поезију. Следе романи „О. Т.“ и „Само гуслач“ који су били слаби. Од 1835. године па све до смрти у малим свицима је писао „Приче и згоде“, које су временом постигле велики успех.

Први свезак бајки је објавио 1835. године. Своја прва искуства, из беде и сиромаштва, као и каснија са путовања, оживео је на чудан начин, у том свету бајки, које су биле по први пут лишене суровости. Те приче јесу помало тужне, али никада песимистичне. Увек изражавају нада у боље сутра и истичу вредност доброте, која на крају неминовно доноси срећу.

Тешко да данас, скоро два века од кад су писане, можемо упознати дете које није чуло за бајке Ханса Кристијана Андерсена. Мала сирена, Ружно паче, Царево ново одело, Принцеза на зрну грашка, Цвеће мале Иде, Оловни војник, Палчица, Девојчица са шибицама, Свињар, Кресиво, Снежна краљица… су бајке уз које су одрастале генерације, које су се читале из књига, сликовница, које су игране у позориштима, филмоване, које су нам дочарали цртани филмови. У својим бајкама развијао је мотиве из народних бајки, али је стварао нове и оригиналне приче.

У своје бајке уносио је многе ликове из стварног живота, што је помало нетипично за бајке. Писао је и о животињама које се до тада у бајкама нису појављивале (пужеви, мишеви, роде, лабудови, патке…), али и о биљкама, увидевши и њихову сличност са људима, према боји, цвету, држању и сл. Оживљавао је и многе предмете: играчке, фигуре, старе куће, свакодневне предмете…

Његове бајке преведене су на велики број језика, више него било која друга литература изузев Библије.

Многи сматрају да је његова аутобиографија бајка „Ружно паче“. Андерсен је рекао: „Ништа не смета што се неко родио у пачијем гнезду, само кад се излегао из лабуђег јајета.“ Његов живот је на крају личио на најлепшу бајку. Завршио је свој богат и срећан живот, о којем је само могао да машта у свом сиромашном и тешком детињству, у седамдесетој години, 4. августа 1875.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4. априла 2011. in Биографије

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: