RSS

Ми као писци…

12 мар

Стара књига

 У једној библиотеци лежала је веома стара књига. Нико је није читао, све док се није појавио један дечак и узео је.

Када је дошао кући, отворио је књигу и схватио да је чаробна. Почела је да говори и понела га у свет витезова. Пред њим се створио велики дворац у који је ушао. Дворац је био пун разних чудеса, па и гвоздених оклопа витезова. Дечак је шетао са својом књигом у руци и тражио краља.

Уместо на краља налетео је на чаробњака, који му је рекао да ако успе да дође до краља добиће књигу чини.  Идући даље, налетео је на једна дрвена врата. Смишљао је како би их отворио. На крају је направио дрвени кључ, откључао врата и ушао код краља. Када га је краљ видео, уручио му је књигу и похвалио га што је прешао тако дуг пут до њега.

Тада га је његова стара књига вратила кући, у његов свет.

Испричао је своје доживљаје својим друговима, али му они нису веровали. Поверовали су му тек када је извадио књигу чини коју је добио од краља.

Стару књигу је вратио у библиотеку и од тада су је сви узимали и са њом путовали у разне далеке светове.

Немања Наранчић  IV1

Запостављена књига

У једној малој улици била једна мала књижара. У књижари је радила стара госпођа Нана. Она је волела књиге и била љубазна према сваком ко би ушао у књижару. У књижари је стајала једна тужна књига бајки. Била је тужна зато што није била продата. Продао се бар по један примерак сваке књиге у књижари, али књигу бајки нико није хтео. Често је говорила тужно:

–   Волела бих да никад нисам ни написана.

Једног јутра у књижари се појавила још једна стара књига, дуго непродата. Била је то књига о кућним љубимцима. Рекла је књизи бајки:

–   Изгледа да ћемо заувек остати овде.

Од тада су се две књиге дружила и биле срећне и нераздвојне.

Дошао је дан када је у књижару ушао крупан човек са псом. Замолио је:

–   Молим вас, дајте ми било какву књигу о кућним љубимцима!

Госпођа Нана му је пружила ону стару књигу о кућним љубимцима. Господин је платио, захвалио се и отишао. Књига бајки је сада била још тужнија, јер је изгубила јединог друга.

Ближио се зимски одмор и празници и у књижари није више остало пуно књига. Госпођа Нана је сређивала књижару и завршавала послове, пре него што оде на одмор. Књига бајки је била у ужасном стању, странице су почеле да жуте, а корице су се излизале.

Пре него што је госпођа Нана затворила књижару, одлучила је да узме и понесе са собом једну књигу. Вратила се и узела књигу бајки. Књига је била изненађена:

–   Узећете мене?

Госпођа Нана се насмејала и рекла:

–  Није важно колико књига има страна, колико је стара или колико је популарна, свака књига је посебна.

Госпођа Нана је закључала књижару и пошла кући с књигом бајки, а књига је била пресрећна што ће је најзад неко прочитати.

Недељко Костић  IV1

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12. марта 2012. in Радови ученика

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: