RSS

Још једна прича о књизи

15 мар

Узбудљив сан

 Било је то у једно зимско, хладно вече.

Моја породица се спремала за спавање. Мајка ме је лепо ушушкала и пољубила за лаку ноћ. Заспала сам брзо и почела да сањам нешто јако узудљиво.

У сну, ја сам била режисер филма. У њему су била два главна лика, брат и сестра, Иван и Ивана. Мој филм почиње тако што се брат и сестра налазе у једној старој напуштеној кућици, која је наравно имала и таван. Све је било прашњаво и пуно паучине. Моји ликови из филма, Ивана и Иван су били јако радознала и весела деца. Попели су се на уске, расклимане и старе мердевине. Таван је био пун разбацаних старих књига, све је личило на напуштену библиотеку.

Иван и Ивана узимали су у руке сваку књигу коју су могли дохватити. Тако су разгледали једну за другом, док нису дошли до књиге о диносаурусима. Када су стигли до краја књиге, цео таван се затресао. Брат и сестра су се жмурећи чврсто држали за руке. Били су много уплашени. Књиге су летеле око њих. Мало касније отварају очи и у тај трен, погледавши кроз попуцали цреп.

– Вааааааааууу! – викнула је Ивана – Види где се налазимо! Како смо доспели овде?

Стара кућица са оним језивим прашњавим таваном доспела је у праву дивљину. Свуда около видели су се диносауруси разних врста.

– Иване, шта кажеш да сиђемо доле и кренемо у авантуру?

– Паааа… Не знам баш. – муцао је Иван.

– Хајде, ниси ваљда кукавица! – викнула је Ивана.

– Нисам!

– Па онда сиђи и крени са мном, ако не желиш да останеш сам у тој рупи!

– Идемо! – рече Иван.

– Ја ћу сликати, а ти записуј све што запазиш о диносаурусима!

Почела је најузбудљивија авантура икада снимљена. Ивана је била запањена својим фотографијама, док Иван није могао прићи диносаурусима. Могао их је само из далека посматрати и записивати оно што види.

По тлу су јурили разни диносауруси, а када су погледали изнад себе, угледали су јата птеросауруса, који су летели изнад њихових глава.

Само помисао на Т-рекса их је плашила. У суштини, било им је много забавно. Лагано се спуштала ноћ. Потражили су место за спавање. Пронашли су пећини, на чијим зидовима су били насликани људи у борби са диносаурусима. Прочитали су и неке занимљивости: „Највећи и најкрволочнији диносаурус који је икада ходао Земљом је Т-рекс.“ Били су уплашени, јер су баш тог хајвише желели проучавати.

– Видиш како је опасан, а ти си хтела ићи да га тражиш!?

– Па и даље то желим – рече му Ивана.

– Ти си луда, натрадаћеш!

Ма колико се Иван трудио да објасни својој тврдоглaвој сестри да потрага за Т-рексом није безбедна, Ивана је одлучила да се упусти у авантуру.

Сакупили су дрвца за ватру, која ће их те ноћи грејати и штитити од животиња. Приспавало им се. Легли су поред ватре и заспали.

У зору Иван се пробудио и приметио да сестра није поред њега. Скочио је на ноге и кренуо да је тражи. Међутим, Ивана није тек тако отишла, имала је један разлог, огладнела је. Шетала је тражећи храну. Од дугог пешачења уморила се и села на један камен. Мало касније приметила је гнездо са три јаја велика испред себе. Гледала их је онако гладна, размишљајући да их узме. Запитала се шта би сад урадио њен брат Иван. Не размишљајући шта би се све могло десити касније, зграбила је јаје и потрчала назад према пећини. После неколико минута зачула је шушкање иза својих леђа. Помислила је да је неко прати. Окренула се и имала шта да види. Била је то мама диносаурус, веома љута. Јаје у Иваниној торби било је њено.

– Дозвоооолитееее да ваааам објаааасним… – муцала је покушавајући да се извуче из непријатне ситуације.

Видела је да никакав изговор неће упалити, ова је била све љућа. Ивана је потрчала и замало се сударила са Иваном, који је пошао да је тражи.

– Где јуриш толико?

– Објаснићу ти касније, сад бежимо у планину!

Некако су успели да се успентрају уз стене и побегну мами диносаурус која је остала доле. Уморни и исцрпљени сели су на један велики црвени камен да се одморе и да Ивана исприча Ивану шта се догађало док нису били заједно.

У једном тренутку зачули су  пуцање љуске јајета у Иваниној торби. Брзо су га извадили из торбе и тада се, пред њиховим очима, из јајета излегао мали диносаурус. Имао је крупне смеђе очи и сивкасту бију коже. Заплакао је.

– Шта да радимо са њим? – питала је Ивана.

– Не знам, ти си га довела овде, ти одлучи. – рече јој Иван – Ако останемо овде још мало, и ми и мали диносаурус постаћемо вечера гладним птеросаурусима.

Својим плачем, беба је успела да пробуди „камен“ на коме су седели. Камен је почео да се тресе и помера.

– Земљотрес! – викао је Иван.

Не био је то пробуђени Т-рекс, на коме су управо седели. Закрештао је стравично и искезио своје оштре зубе на њих.

–         Бежимо! – повикали су у глас.

Трчали су према пећини. Чинило им се да ће им срца искочити из груди, од страха. Утрчали су у пећину, чији је отвор био толико мали, да их Т-рекс није могао пратити. Напокон су одахнули.

Иван је ухватио Ивану за руку, зажмурили су и пожелели обоје да се извуку из ове луде авантуре ове књиге о диносаурусима.

Када су после неколико тренутака поново отворили очи, нашли су се на оном прашњавом тавану у напуштеној кући.

– Милана, пробуди се! – зачула сам глас маме која ме је будила.

– Ооооо, неее… време је за школу.

Био је то крај мог филма и мог сна.

Милана Радосав  IV1

Advertisements
 
1 коментар

Објављено од стране на 15. марта 2012. in Радови ученика

 

One response to “Још једна прича о књизи

  1. mila

    15. марта 2012. at 09:45

    Lepa ideja za ljubitelje pisane reči.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: