RSS

Школа какву сањам

11 дец
Школа какву сањам

Поводом Дана школe, расписали смо литерарни конкурс и позвали све основце општине Зрењанин да нам пошаљу своје поетске или прозне радове на тему ”Школа какву сањам”. Првонаграђени радови у категорији млађих и старијих разреда су:

 

Школа какву сањам

 

Кад сунце зађе и спусти се тама

Морам вам признати ја нисам сама.

Кроз отшкринут прозор као конфете

Звезде са неба  у собу  ми слете.

Оне ми дају чаробну моћ

Да с њима одлетим у звездану ноћ.

Високо на небу где облаци језде

Постоји једна школа за звезде.

На меком облачку светлуцава, нова

Постоји школа из мојих снова.

Једна ми звезда тихо шапута:

„Ево за тебе слободна клупа“.

Кад ветар зазвижди и најави час

Нигде се више не чује глас.

Тад жути месец, учитељ стари,

Деци из разреда тихо се јави.

По табли бројеве и слова пише

И онда их украси капима кише.

А наставник ликовног авион пун дара

По платну на небу прелепо шара.

Свима им је битно да имају друга

Гаје пријатељство, не постоји туга,

Дивне школске дане сви искрено желе

Са другом се играју и ужину деле.

Кад ветар зазвижди уместо звона

Звезде нам машу са свог балкона.

Ту се завршава авантура ова

Из моје чаробне школе из снова.

Невена Пантић IV 3

ОШ „Жарко Зрењанин“ Зрењанин

24785240_892205954281591_6522702335030588384_o.jpg

Школа какву сањам

Још један сасвим обичан дан у школи. Све је остало непромењено од када сам пре осам година први пут крочила у ову зграду. Оно узбуђење које смо осећали као седмогодишњаци, одавно је ишчезло. Са годинама смо схватили да школа није савршено место.

Једног новембарског дана шетала сам улицама свога села и размишљала о овоме. Изненада ми је лист пао на јакну и запитала сам се: „Шта кад бисмо школу замислили као дрво?“

Потребно је много времена да дрво достигне своју пуну лепоту. Људи ће уживати у дивним, зеленим листовима и многобројним плодовима.. Годинама ће стајати ту, на истом месту и уливати људима осећај сигурности и среће. Деца ће се радо такмичити ко ће се попети на највишу грану. Али,временом, дрво ће почети да умире. Некада зелени листови, постепено ће постати бакарни. Плодова ће бити све мање. Гране ће постати слабе и деца ће престати да се играју. Дрво ће тихо отићи у заборав.

Свима ће бити жао што је тај дар природе тако брзо пропао, али нико неће желети да окриви себе. Прво ће кривицу приписати деци јер се догађало да откину гранчице или листове. Понекад се то дешавало и намерно, деца би остављала дрво у много горем стању. Затим ће рећи да су криви пролазници. Ретко ко би прошетао до дрвета да провери у каквом је стању или макар покупи отпатке око њега. Ипак, сматрам да нису крива ни само деца, ни пролазници. Крива сам и ја, а и ви који ово читате. Лишавамо генерације које долазе овог дивног места. Безброј школа је тренутно у ужасном стању због немара свих нас. Школа какву сањам је увек зелено и разгранато дрво.

Данас је један зид у нашој школи украшен цртежима храста. То је оставило утисак на мене. Осећала сам се прихваћеном и срећном.. Осећала сам се као безбрижна седмогодишњакиња. Храст је нешто променио. Подстакао ме је да размишљам о свему овоме. Ово није сасвим обичан дан.

Нађа Марков VIII-2

ОШ „Светозар Марковић Тоза“ Елемир

24862625_892203560948497_2306776112615450293_n.jpg

 

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 11. децембра 2017. in Радови ученика

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: