RSS

Архиве категорија: Некатегорисано

Песма ђака четвртака

Растанак

 

Кад сам у први разред стигла

мислила сам „пробошће ме игла“…

али стекла сам пријатеље многе

и ту је било пуно слоге.

Имамо јако добру учитељицу,

имам и најбољу пријатељицу,

ту су и наши најбољи другови,

сви заједно смо као челични стубови.

На жалост,

увек сам се бојала,

дане и месеце бројала,

и у страху стојала,

да ћу се са учитељицом растати,

а са строгим наставницима састати.

Па ето, ускоро ће доћи и тај дан

када ће се остварити мој ружан сан,

сви заједно проћи ћемо ове тешке године,

не могу нас спречити ни најстрмије падине.

Морам да се суздржим

и на ногама да се држим,

ипак, срце ми јако пред крај куца.

На многе екскурзије смо ишли,

са великих стрмина сишли.

Другарство и љубав су ствари најбитније,

све остало је ситније.

На крају осмог разреда

сви се растајемо,

а после неколико година

опет састајемо…

Хана Шоштарић и Милица Гардиновачки

ученице IV 1

18815048_781999838635537_289253571532580946_o

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 8. јуна 2017. in Некатегорисано

 

Ханина бајка

Наша другарица Хана Шоштарић, ученица IV 1, написала је бајку, нама се допала, па је делимо са вама…

ЏИН И ПРИНЦЕЗА

 Био једном један цар и имао три ћерке, принцезе.

Једног дана задао им је задатак: да свака проба да пронађе џинову кућу, преруши се и узме благо које им је џин украо..

Пође на задатак прва, најстарија ћерка. Лутала је кроз шуму и никако да нађе џинову кућу. Кад одједном наиђе џин, она се препаде и побеже у неку кућицу. Џин је испред стајао и чекао је, а она је сва дрхтала у кућици, кад се одједном отворише подна врата и девојка пропаде у подрум.

Исто се десило и средњој принцези.

Сутрадан отац се зачуди што их нема, па мало боље размисли да ли да пошаље и најмлађу ћерку. Ипак је одлучио да проба и она. Њу је највише волео и бојао се да је не изгуби, али је жеља за благом била јача.

И оде најмлађа ћерка, успут зовући:

– Џине, велики џине, где си, да ме одведеш кући својој…

Џин је чуо њен умиљат гласић, дошао да види ко је то, али је није могао видети, пошто је био сто пута већи од ње. Одједном се зачуо његов груб и моћан глас:

– Где си ти што ме зовеш из далека? Једва те чујем иако је ту река преко које се и мало дете нормално чује. Тиша си од њега.

Принцеза му се успуза уз панталоне и стиже до носа, па рече:

– Ту сам гласни џине. Ја те чујем, а ти мене не, јер сам сто пута мања од тебе.

Џин укрсти очи и напокон је успео да је види, па рече.

– Ту си принцезо мала, чак си ми на нос стала. А вероватно си се уморила, колико си ме звала.

На то му принцеза одговори:

– Хајде, твојој кући ме води, чаша воде неће да ми шкоди!

Тада џин одведе принцезу својој кући, мислећи да жели само чашу воде.

Кад су стигли, принцеза је рекла џину да би волелла да се мало одмори. Тада и џин одлучи да одспава мало.

Кад је џин чврсто заспао, принцеза је устала и кренула да тражи благо. Обилазећи џинову кућу, наишла је на просторију у којој је бакарно светло бљештало. Када је ушла, видела је патуљка који је благо чувао. Рекао јој је:

– Кћери краљева, немој ни да си пипнула то благо! За твоје добро! Узмеш ли само један новчић, на путу до куће чекаће те вретено које нико, па чак ни птица, не може избећи. Одмах седи на мој бицикл, узми лаптоп и вози до куће. Лаптоп ће ти на тајни начин помоћи да нађеш пут.

Када је то принцеза чула, урадила је све што јој је патуљак рекао и кренула.

На путу до куће видела је једну кућицу. Тамо је сишла са бицикла и ушла да се мало одмори. Одједном је зачула неке гласове:

– Упомоћ! Упомоћ!

Погледала је у подрум, одакле су се чули гласови и угледала своје две  старије сестре. Упитала их је:

– Како сте се нашле овде? Шта вам се десило?

Сестре су јој све објасниле, она им је помогла да изађу и заједно су кренуле кући. Навигација на лаптопу им је помогла да нађу пут.

Сутрадан су стигле кући. Отац је јако изненадио кад их је угледао. Загрлио их јесве три и упитао:

– А где је благо?

Кћери су му све испричале, од почетка, до краја. Отац их је избезумљено гледао. Схватио је кроз шта су принцезе све прошле и тада је схватио: иако нису донеле благо, он је већ богат, највеће благо су му његове ћерке.

Хана Шоштарић IV1

hana

Ханина принцеза

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9. новембра 2016. in Некатегорисано

 

Песничка штафета – школски победници

DSC_0495

У среду 20. априла угостили смо Песничку штафету предвођену песником Дејаном Алексићем. Као што већ знате, осим популаризације песништва и промоције своје нове књиге, задатак гостујућег песника је и да међу нашим младим песницима одабере најбоље, што сигурно није лак задатак.

Представљамо вам најбоље међу једнакима, по избору Дејана Алексића…

(- увећајте кликом на слику -)

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 25. априла 2016. in Некатегорисано, Радови ученика

 

Пројекат „Ђак репортер“

Picture 018

Представници Савеза за шкoлски спорт Србије посетили су нашу школу. Циљ је био одржавање семинара на којем су ученике-новинаре, заправо тридесетак заинтересованих ученика наше школе, упознали са тим како се стварају вести, пишу новинарски чланци, снимају ТВ прилози. С обзиром да смо и прошле године учествовали у пројекту „Ђак-репортер“ шаљући извештај са школског хуманитарног турнира, наша школа је за ову школску годину од представнице Савеза за школски спорт Србије Сање Угрен, добила сертификат о учећу у пројекту и ове године.
Семинар-радионицу водила је Катарина Синђелић, новинарка.
Како су ученици доживели ову радионицу и написали вест о дешавању, прочитајте:
***
Први дан децембра ове године у нашој школи , другачији и интересантнијим су учинили новинари и фотографи који су организовали радионицу у вези новинарства. Учествовали су заинтересовани ученици од петог до осмог разреда. Осим што су научили нешто ново, лепо су се забавили. Снимани су и интервјуи. Било је несвакидашње искуство свих присутних ученика.
Ивана Мутавџић, 8-4
***
Основну школу „Жарко Зрењанин“ посетили су новинари из Савеза за школски спорт Србије.Кроз занимљиву радионицу ђацима су приближили свет писаног и сниманог новинарства. Много ученика је заинтересовано овом радионицом одлучило да се прикључи новинарској секцији школе, и своје радове шаљу часопису „Племенко“, првом спортском дечијем часопису, који ће излазити као додатак „Спортском журналу“.
Нина Јовановић 7-1
***
У нашој школи, 1.12., за време трећег и четвртог часа, Катарина Синђелић, новинарка, одржала је радионицу како би нас заинтересовала за свет новинарства. Измамила је дечије осмехе и обрадовала нас информацијом да и они могу постати ђаци –репортери. Увела нас је у свет занимљивог занимања. Свако ко није слутио да је бити новинар интересантно, уверио се у то.
Вишња Стојшин 8-4
***
У ОШ „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину дошла је екипа из Савеза за школски спорт Србије. Међу њима, поред Сање Угрен, била је и Катарина Синђелић, новинарка,која је водила радионицу.
У нашој школи већ постоји новинарска секција на којој пишемо чланке, шаљемо вести, осмишљавамо свој часопис, а новинарка нам је проширила знање о фотомонтажи, интервјуу, вести…
Ученици су били веома заинтересовани јер су сви имали жељу да науче нешто ново, што наравано, јесмо.

Милица Томић, 8-4

А ево и фотографија…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2. децембра 2015. in Некатегорисано

 

Посета Музеју Николе Тесле и Сајму енергетике

Ученици VII и VIII разреда, са наставницама Аном Јованов и Иваном Вуков, посетили су Mузеј Николе Тесле и Сајам енергетике и заштите животне средине у Београду, 15. октобра 2015. Посета је организована у оквиру планираних активности програма заштите животне средине и професионалне оријентације ученика.

DSCN4726

У музеју смо прво погледали филм о животу и раду Николе Тесле, његовим проналасцима и достигнућима. Ученици су имали прилике да виде индукциони мотор, јаје које ротира у магнетном пољу, теледириговање, електрични генератор, личне предмете и урну са Теслиним остацима. Теслин високофреквентни осцилатор је био најзанимљивији, а добровољци су подигли неонке које су светлеле у различитим бојама јер су проводиле струју.

На Сајму енергетике и заштите животне средине ученици су учествовали у радионицама еко слагалице, еко пузле и добили мноштво информација о обновљивим изворима енергије, енергетској ефикасности, нафти и гасу.

Ученици наше школе су се вратили ведри, насмејани и задовољни данашњим излетом.

Припремила наставница Ивана Вуков

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 16. октобра 2015. in Некатегорисано

 

Дочекали смо Песничку штафету

У срeду, 6. мaja, пoсeтилa нaс je Пeсничкa штaфeтa, кoja у oргaнизaциjи Грaдскe нaрoднe библиoтeкe „Жaркo Зрeњaнин“ из Зрeњaнинa, вeћ 41. пут, свaкoг прoлeћa, путуje oд шкoлe дo шкoлe Зрeњaнинa и oкoлинe, и прoмoвишe пeсништвo мeђу млaдимa.Oвe гoдинe имaли смo вeлику чaст и зaдoвoљствo дa кao вoдитeљa штaфeтe дoчeкaмo и угoстимo oмиљeнoг пeсникa мнoгих гeнeрaциja, Љубивoja Ршумoвићa.

Дoчeкaли смo гa у хoлу шкoлe, пригoдним прoгрaмoм, кojи су припрeмили учeници нижих рaзрeдa сa свojим учитeљимa. Прeдстaвили су нaм сe учeници IV 2 свирajући и пeвajући нaрoдну пeсму, првaчићи учитeљицe Људмилe рeцитуjући Ршумoвe стихoвe и глумeћи Фaзoнe и фoрe, учитeљ Пeђa и III 3 су пeвaли пeсму нaшeг гoстa, учeницe IV 1 плeсaлe.. И нajзaд, имaли смo прилику дa чуjeмo пeсму Лajкa, кojу je, нa тeкст Љубивoja Ршумoвићa, кoмпoнoвao Дejaн Бoшњaк, учитeљ у пeнзиjи, и кojи je зa oву прилику увeжбao хoр учeникa II 2 и биo им музичкa прaтњa.

Нaкoн тoгa услeдилo je  прeдстaвљaњe нaших млaдих пeсникa. Свoje пeсмe je читaлo чeтрнaeст учeникa млaђих и дeсeт учeникa стaриjих рaзрeдa. Нaш гoст ниje имao лaк зaдaтaк, трeбaлo je oдaбрaти нajбoљe. Oвaj пут нajбoљимa су прoглaшeнe Mилaнa Бeлeуц, учeницa VI рaзрeдa, зa пeсму „Нoћ“ и Нaђa Пaлaлић, учeницa IV рaзрeдa, зa пeсму „Jучe сaм срeлa књигу бeз слoвa“. Њих двe ћe сe нaћи у кoнкурeнциjи шкoлских пeсникa из шeздeсeт шкoлa, учeсницa Пeсничкe штaфeтe, нa зaвршнoj свeчaнoсти 15. мaja у Културнoм цeнтру.

Нaш гoст Љубивoje Ршумoвић, пoтoм сe oбрaтиo учeницимa, рeцитуjући свoje стихoвe и успут их хрaбрeћи дa нaстaвe дa сe бaвe лeпим рeчимa и писaњeм. Нa крajу, испрaтили смo гa сa зaнимљивим пoклoнoм. Учeник VII рaзрeдa нaшe шкoлe, Лукa Чoлaк припрeмиo je Ршумoву кaрикaтуру и пoклoниo му je.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12. маја 2015. in Летопис, Некатегорисано

 

Награђене на конкурсу „Светосавља“

Поводом Савиндана, организација „Светосавље“ из Зрењанина и ове године расписала је ликовни и литерарни конкурс за ученике основних школа општине Зрењанин, са темом „Моја породица, моје уточиште“.

Наставница српског језика Оливера Урошев Палалић послала је литерарне радове својих ученика и овом приликом можемо се похвалити њиховим успехом, освојили су једну прву награду, једну трећу и четири похвале.

Награђене

Прво место освојила је Милана Белеуц, ученица VI2. Ово је њен рад…

Моја породица, моје уточиште

     Породица. Најмања заједница, а опет довољно велика да у њој нађем уточиште, да ми људи унутар ње буду водичи кроз живот, и да због њих устајем после сваког пада.

     Мајка. Најзначајнија личност мог живота. Она би урадила све само да сачува дом и породицу. Знам да ће ме увек дочекати раширених руку, увек бодрити, подржавати. Дивим јој се јер трпи све моје грешке и „жуте минуте“, дивим јој се јер ме је девет месеци носила испод срца, и све до данас пружала све што је могла. Учила ме је да праштам и да у најлошијем човеку видим врлину. Она је попут виле. Сваки тренутак проведен са њом за мене представља уточиште, сваки вишесатни разговори, загрљаји, пољупци-све! Она ме је научила да будем добра особа- човек, и заслужна је за све моје успехе.

     Отац. Храбри чувар тврђаве мог поверења. Часно и поштено брани високе бедеме од нападача који би могли да уздрмају моју веру или самопоуздање. Он је заслужан за моју одлучност. Учио ме је да сваки дан живим као да је последњи, да будем весела и насмејана чак и када ми је најтеже. Његово срце је толико велико и топло да мислим да би могло да одледи и највећу санту леда.

     Када боље размислим, моја породица је једно велко позориште, у којем се не играју улоге, заправо, оне се не глуме, истините су. Главни редитељ сваке представе је Господин Живот, а улоге припадају нама, укућанима. Свака представа живота се одигра на прави начин и то захваљујући мојим родитељима. Знају како да је изведу, како да нас упуте на прави пут. Као глава породице, тата, руши све препреке које стану испред нас.

     Сестра. Најмлађи члан. Она је попут извиђача. Још увек разгледа животна искушења, увек говори истину, весела је. Једва чекам када из школе дођем да је загрлим. Трудим се да је учим много чему, да јој будем ветар у леђа, као што су мени мама и тата. Али, живим за дан када ће и она мене нешто научити. Уточиште од брига и обавеза налазим у безбрижној, дечијој игри са њом. Без ње, мој живот не би имао смисла.

     Породица је моје богатство и најбогатије сам дете на свету! Она је моја лука у којој је мој брод усидрен! Моје уточиште!

Треће место освојила је Гордана Битевић, из истог одељења, VI2. Прочитајте и њен рад…

Моја породица, моје уточиште

     Ближила се јесен. Напољу је беснела олуја. Док је ветар фијукао и разбацивао гомиле лишћа, киша је падала. У ваздуху се осећала хладноћа. Када би изашао напоље имао би осећај да те нека ледена рука вуче у таму. Вуче те, а ти не можеш да се одупреш. Вичеш, али те нико не чује. Чује се само заглушујућа бука олује.

     Тада сам била мала. Лежала сам у мајчином топлом загрљају. Загледала сам се у прозор. Мама ми је топлим, нежним гласом причала бајку о једном зецу. Покушавала је бајком да ме умири. Јер, сваки пут када би загрмело, прошла би језа кроз моје тело. Мама се бринула за мене, али ја нисам. Знала сам да ми се ништа не може догодити док сам у мајчином крилу. Ту сам безбедна. Ипак… Нешто ме је узнемирило.“Мама, шта ће се  десити зеки ако је сад напољу?“

     Мама ми је обрисала сузу и рекла.“ Зека се неће смрзнути. Знаш ли зашто?“ Одмахнула сам главом, а она је наставила. „ Зато што где год он био, макар и километрима удаљен, увек ће осећати топлину дома, топлину породице. Знаће да га његова породица неизмерно воли и да су сада забринути за њега. Размишљају где је он, шта ради, како је. Увек имају наде и вере у њега. Када му се нешто лоше догоди, биће неко ту да му помази шапу. Они не желе да он буде тужан. И зека то зна. Зна да има уточиште-своју породицу. Зато се неће ничега плашити, неће бити тужан и неће му бити хладно!“

     Тога дана, захваљујући маминој причи, схватила сам да породица нису само особе које су те родиле и које сада брину о теби. Породица је моје најдраже и најбрижније уточиште, а ја сам попут зеке из мамине приче.

 

Осим њих, похваљене су: Милица Шушњар V2, Душица Пиперски VI2 , Марина Матерић, V1 и Валентина Хрњез V3. Честитамо свима!

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 30. јануара 2015. in Некатегорисано