RSS

Награђена на литерарном конкурсу

На литерарном конкурсу који је расписала ХТПШ „Урош Предић“ Зрењанин, Милана Белеуц, ученица VIII2, награђена је првом наградом. (Ментор: Оливера Урошев Палалић)

Портрет моје душе

Богатство духа и основна јединица мере људскости – душа.

Упознала сам је једном и знам, aко не пече, не боли, и спокојна је, подариће ми оно најважније, миран сан.

Неретко размишљање душом доведе до очаја. Она идеализује свет око мене, као да жели да је стварно тако. Толико далеко досегнем у размишљању да ме глава заболи, а у стомаку, као да се ствара џак који бива све тежи и тежи. Ослободе се мисли које су биле дубоко иза неких врата за које кључа није било. Тешко им је у заробљеништву, a сада, када су слободне, раздрагано јуре по мојој души.

Најгоре су ми оне мисли које људи шаљу да би нахранили, умирили своју похлепу. Намерно ми отварају нове ране, чак су и толико дарежљиви да је затрпају сољу, те ми се највише обију о душу.

Веома је незахвално бити према нечовеку људина. Бити великодушан према ономе ко уместо душе има црну рупу? Одувек су ме путеви одводили од тих особа.Нешто изнутра ми је говорило: „Немој код њих, заледићеш се“. И заиста, бездушне особе су хладне, у очима им се огледају санте леда и олује које немилосрдно одводе на погрешан пут. Препознајем их по кукавичлуку. Они страхују од блискости, недодирљиви су. Сваки сусрет са унутрашњом топлотом других, код њих изазива стрепњу. Нажалост, боље пролазе у животним искушењима. То је зато што умеју да искористе оне емотивне, а оне који су робови својих емоција, третирају баш тако, као власништво, играчку.

Највише ме је болело када сам великодушно обасипала осећањима погрешне људе.

Много касније успела сам да својој души објасним да, управо таква искушења, говоре истину моје личности. Сваки минути тог збивања одсликавају портрет моје душе. Талог који је остао након људске злобе, навео ме је да будем сурово искрена, непоколебљива, да из мог срца излази само голема истина. Да будем храбра, да моја душа прерасте у неустрашивог орла који лети високо изнад нечовештва.

То је била основа градње тврђаве моје личности- темељ. Зидове сам зидала циглама од ведрине, смеха, брижности и љубави. Ужурбаним корацима стижем до половине, како моја душа расте, тако је и тврдоћа за један степеник ближе врху.

Заиста се трудим да се духовно обогаћујем, јер је то за мене једино вредно, неотуђиво богатство. Осим у времену, портрет моје душе одсликаће се у очима посматрача. Питајте их шта су видели.

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 8. децембра 2016. in Радови ученика

 

Ханина бајка

Наша другарица Хана Шоштарић, ученица IV 1, написала је бајку, нама се допала, па је делимо са вама…

ЏИН И ПРИНЦЕЗА

 Био једном један цар и имао три ћерке, принцезе.

Једног дана задао им је задатак: да свака проба да пронађе џинову кућу, преруши се и узме благо које им је џин украо..

Пође на задатак прва, најстарија ћерка. Лутала је кроз шуму и никако да нађе џинову кућу. Кад одједном наиђе џин, она се препаде и побеже у неку кућицу. Џин је испред стајао и чекао је, а она је сва дрхтала у кућици, кад се одједном отворише подна врата и девојка пропаде у подрум.

Исто се десило и средњој принцези.

Сутрадан отац се зачуди што их нема, па мало боље размисли да ли да пошаље и најмлађу ћерку. Ипак је одлучио да проба и она. Њу је највише волео и бојао се да је не изгуби, али је жеља за благом била јача.

И оде најмлађа ћерка, успут зовући:

– Џине, велики џине, где си, да ме одведеш кући својој…

Џин је чуо њен умиљат гласић, дошао да види ко је то, али је није могао видети, пошто је био сто пута већи од ње. Одједном се зачуо његов груб и моћан глас:

– Где си ти што ме зовеш из далека? Једва те чујем иако је ту река преко које се и мало дете нормално чује. Тиша си од њега.

Принцеза му се успуза уз панталоне и стиже до носа, па рече:

– Ту сам гласни џине. Ја те чујем, а ти мене не, јер сам сто пута мања од тебе.

Џин укрсти очи и напокон је успео да је види, па рече.

– Ту си принцезо мала, чак си ми на нос стала. А вероватно си се уморила, колико си ме звала.

На то му принцеза одговори:

– Хајде, твојој кући ме води, чаша воде неће да ми шкоди!

Тада џин одведе принцезу својој кући, мислећи да жели само чашу воде.

Кад су стигли, принцеза је рекла џину да би волелла да се мало одмори. Тада и џин одлучи да одспава мало.

Кад је џин чврсто заспао, принцеза је устала и кренула да тражи благо. Обилазећи џинову кућу, наишла је на просторију у којој је бакарно светло бљештало. Када је ушла, видела је патуљка који је благо чувао. Рекао јој је:

– Кћери краљева, немој ни да си пипнула то благо! За твоје добро! Узмеш ли само један новчић, на путу до куће чекаће те вретено које нико, па чак ни птица, не може избећи. Одмах седи на мој бицикл, узми лаптоп и вози до куће. Лаптоп ће ти на тајни начин помоћи да нађеш пут.

Када је то принцеза чула, урадила је све што јој је патуљак рекао и кренула.

На путу до куће видела је једну кућицу. Тамо је сишла са бицикла и ушла да се мало одмори. Одједном је зачула неке гласове:

– Упомоћ! Упомоћ!

Погледала је у подрум, одакле су се чули гласови и угледала своје две  старије сестре. Упитала их је:

– Како сте се нашле овде? Шта вам се десило?

Сестре су јој све објасниле, она им је помогла да изађу и заједно су кренуле кући. Навигација на лаптопу им је помогла да нађу пут.

Сутрадан су стигле кући. Отац је јако изненадио кад их је угледао. Загрлио их јесве три и упитао:

– А где је благо?

Кћери су му све испричале, од почетка, до краја. Отац их је избезумљено гледао. Схватио је кроз шта су принцезе све прошле и тада је схватио: иако нису донеле благо, он је већ богат, највеће благо су му његове ћерке.

Хана Шоштарић IV1

hana

Ханина принцеза

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9. новембра 2016. in Некатегорисано

 

Школској библиотеци од срца

dsc_1442

Ученици одељења III 3 са учитељицом Горданом Николић посетили су данас школску библиотеку и на поклон донели књигу „Машта и снови“, коју је ауторка Мица Николић, рођ. Влаховић наменила библиотеци.

Ученици III 3 иначе су јуче, 3. новембра, посетили Клуб Геронтолошког центра Зрењанин да би присуствовали промоцији поменуте књиге. Како сами кажу, лепо су се провели и уживали у стиховима и музици.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4. новембра 2016. in Фонд библиотеке

 

Читалачка значка – додела награда

Свечаном доделом награда у Културном центру Зрењанина данас је завршена манифестација Читалачка значка, коју већ 33 године за редом организује Градска народна библиотека “Жарко Зрењанин”.

Ученици основних школа Зрењанина и околине током школске године читали су књиге по избору, писали своје читалачке дневнике, илустровали, украшавали, да би сви ти дневници на крају доспели у руке чланова жирија у градској библиотеци, где су класификовани по узрастима, прегледани и оцењени.

У обавезном делу програма ове године било је једно дело Астрид Линдгрен, пошто ове године њена позната јунакиња Пипи Дуга Чарапа слави 70 година постојања. С обзиром на то, сви они који су се данас нашли у Културном центру на завршници манифестације, имали су прилику да погледају позоришну представу Пипи Дуга Чарапа.

На крају програма додељене су награде најбољима. Међу њима су се нашла и три ученика наше школе, који су награђени у категорији  1 – 2. разред: Алекса Бајин I 3, Елена Сантовац II 3 и Коста Савановић II 3.

DSC_0104

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13. јуна 2016. in Летопис

 

Ново у школској библиотеци

Наша школска библиотека богатија је од данас за шеснаест књига Слободана Станишића, намењених млађем школском узрасту, а под заједничким насловом „Деца читају српску историју“. Реч је о едицији која омогућава најмлађим читаоцима да се упознају са животима српских владара и историјом времена у коме су живели.

DSC_0446

Овај комплет књига је написан једноставним језиком, приступачним најмлађим читаоцима, а свака страна је богата примамљивим илустрацијама, што представља најбољи начин да уведемо малишане у свет писане речи, али и да их упознамо са богатством српске историје.

Ово дело (у комплету) је проглашено за најбољу дечију књигу – едицију на 59. Међународном сајму књига у Београду.

Прво коло:

  1. Стефан Немања добија сина Растка
  2. Стефан Првовенчани и венецијанска принцеза
  3. Урош Први и Јелена Анжујска
  4. Краљ Драгутин испашта грех
  5. Краљ Милутин између љубави и круне
  6. Стефан Дечански : од роба до краља
  7. Душан Силни : детињство будућег цара
  8. Урош Нејаки : син Душана Силног

Друго коло:

  1. Јефимија : прва српска књижевница
  2. Милош Обилић : јунак над јунацима
  3. Симонида : најмлађа српска краљица
  4. Кнез Лазар : у замци лукавог жупана
  5. Кнегиња Милица и девет Југовића
  6. Деспот Стефан : витез Реда Змаја
  7. Принцеза Оливера на двору султана Бајазита
  8. Марко Краљевић и његова браћа

Издавач: „Пчелица“ Чачак

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 5. маја 2016. in Фонд библиотеке

 

Песничка штафета – школски победници

DSC_0495

У среду 20. априла угостили смо Песничку штафету предвођену песником Дејаном Алексићем. Као што већ знате, осим популаризације песништва и промоције своје нове књиге, задатак гостујућег песника је и да међу нашим младим песницима одабере најбоље, што сигурно није лак задатак.

Представљамо вам најбоље међу једнакима, по избору Дејана Алексића…

(- увећајте кликом на слику -)

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 25. априла 2016. in Некатегорисано, Радови ученика

 

Промоција књиге „Маша и Жута“

Данас је у нашој школи одржана промоција књиге за децу „Маша и Жута – правило број један“ Светлане Меиеховер, ауторке која више од две деценије живи и ради у Лондону, те је књига издата на српском, али и на енглеском језику, са илустрацијама нашег суграђанина Младена Анђелковића.

Masa

Након одржане промоције, која је веома лепо пропраћена од стране ученика нижих разреда, госпођа Светлана је четрдесетак књига поклонила нашој школској библиотеци, пола на енглеском, пола на српском језику.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 21. априла 2016. in Летопис